What are the opening hours?

Monday 08:00 - 14:00 Tuesday 08:00 - 14:00 Wednesday 08:00 - 14:00 Thursday 08:00 - 14:00 Friday 08:00 - 14:00

https://www.facebook.com/106716482028070/

Адвокат Милош Чулић, Železnička 36, 5. sprat, stan 20, Novi Sad (2026)

Q: What is the address?

Železnička 36, 5. Sprat, Stan 20

22/05/2023

ПРОВОЂЕЊЕ ПРОМЕНА У КАТАСТРУ НЕПОКРЕТНОСТИ

Законом о поступку уписа у катастар непокретности и водова су уређена правила поступка уписа у катастар непокретности и катастар водова, предмет и врсте уписа, као и правила поступка издавања извода из наведених регистара.

Новум представља издавање преписа листова непокретности од стране јавних бележника, као и електронски шалтер. Чланом 18 Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова је предвиђена обавеза да се поднесци, докази и акта у поступку уписа у катастар непокретности достављају у форми електронског документа, кроз е-шалтер, при чему је као изузетак дозвољено да се жалба и други правни лекови, као и докази уз њих достављају у форми папирног документа. Ради разраде одредби закона донета је Уредба о начину достављања докумената у поступку уписа у катастар и начину издавања извода из катастра електронским путем.

За коришћење е-шалтера је потребно поседовање квалификованог електронског сертификата и неопходно је бити корисник е-шалтера, те уколико није реч о деривативном стицању права својине на непокретностима када јавни бележници након солемнизације уговора о купопродаји достављају катастру неопходне податке за спровођење промене имаоца права на непокретности, за провођење других промена у катастру непокретности потребно је обратити се професионалном кориснику – адвокату ради пружања правне помоћи.

08/09/2022

НАЧЕЛО ОПОРТУНИТЕТА КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА
(ОДЛАГАЊЕ КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА)

Начело легалитета установљава обавезу јавног тужиоца да предузме кривично гоњење када су за то испуњени стварни и правни услови код кривичних дела која се гоне по службеној дужности.

Принципу легалитета супротан је принцип опортунитета. Према том начелу јавни тужилац процењује целисходност (опортунитет) кривичног гоњења, па може да гоњење не предузме и када су испуњени услови за покретање кривичног поступка уколико нађе да је тако нешто целисходно.
На целисходност утиче мали значај кривичног дела, одсуство штетних последица, чињеница да окривљено лице није раније осуђивано, степен кривице учиниоца дела и сл.

Услов за примену овог начела је одређен и објективно, јер тужилац може да одбаци основану кривичну пријаву за кривично дело уколико је за исто предвиђена новчана казна или казна затвора до пет година. Кривично гоњење се у том случају може одложити уколико окривљено лице пристане да изврши једну или више обавеза коју му тужилац одреди и то: отклањање штетних последица насталих извршењем кривичног дела или накнада штете оштећеном лицу, уплата новчаних средстава на рачун јавних прихода за хуманитарне и друге сврхе, обављање друштвено корисног или хуманитарног рада, испуњавање обавезе издржавања повериоца издржавања, одвикавање од алкохола и опојних дрога, подвргавање психосоцијалној терапији, поштовање ограничења и обавеза утврђених правноснажном судском одлуком.

Рок за извршење предметних обавеза не може бити дужи од годину дана.

У пракси се најчешће налаже уплата одређеног новчаног износа на рачун јавних прихода за хуманитарне и друге сврхе, при чему износ који треба да се уплати зависи од месечних примања окривљеног лица. Подаци о висини примања окривљеног лица се најчешће не проверавају, него се утврђују на основу изјаве окривљеног.

Уколико окривљено лице пристане на извршење обавеза које му одреди јавни тужилац доноси се наредба о одлагању кривичног гоњења до истека рока за испуњење обавезa. Уколико окривљени испуни обавезе у остављеном року јавни тужилац одбацује кривичну пријаву, а уколико окривљени не испуни наложене обавезе предузима се кривично гоњење. Важно је напоменути да делимично испуњење наложене обавезе не доводи до одбацивања кривичне пријаве (нпр. уколико окривљено лице уплати претежан део новчаног износа у остављеном року, а не уплати незнатан део то неће довести до одбацивања кривичне пријаве, већ ће тужилац предузети гоњење, а окривљени уплаћени део новца не може да потражује).

Опортунитет кривичног гоњења има своје оправдање у виду растерећења правосудног апарата и непредузимању кривичног гоњења у оправданим случајевима. Но, примера ради овај институт се не би могао применити у случају када би одређено лице извршило обијање фрижидера и када би извршило крађу два сладоледа (у ком случају би се радило о кривичном делу тешке крађе из члана 204 Кривичног законика за које је предвиђена казна затвора до 8 година), али би могао да се примени у случају извршења кривичног дела угрожавања јавног саобраћаја из члана 289 Кривичног законика иако је оштећено лице услед извршења предметног кривичног дела претрпело лаке телесне повреде или је начињена имовинска штета у вредности преко 200.000,00 динара.

Оштећено лице нема право приговора на решење о одбацивању кривичне пријаве уколико окривљени изврши наложене обавезе у остављеном року. У редовном случају када се донесе решење о одбацивању кривичне пријаве лице оштећено кривичним делом има право да предметно решење напада приговором који се изјављује непосредно вишем јавном тужилаштву, а у случају одбацивања кривичне пријаве услед примене начела опортунитета такво право оштећеног лица је искључено. Одлагање кривичног гоњења је уређено у члану 283 Законика о кривичном поступку.

07/08/2022

КЛАУЗУЛА ЗАБРАНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ У УГОВОРУ О РАДУ

У Закону о раду у члановима 161 и 162 нормирана је клаузула забране конкуренције. Наиме, уговором о раду могу да се утврде послови које запослени не може да ради у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног или физичког лица, без сагласности послодавца код кога је у радном односу.

Запослени би могао да обавља послове у своје име и за свој рачун на начин што би се регистровао као предузетник, што би основао привредно друштво ради вршења делатности, по основу уговора о делу и сл. Ангажовање у име и за рачун другог правног или физичког лица се односи на ангажовање како по основу уговора о раду, тако и по основу уговора ван радног односа или по основу других правних послова. Клаузула забране конкуренције је факултативан елемент уговора о раду. Може да се утврди само ако постоје услови да запослени радом код послодавца стекне нова, посебно важна технолошка знања, широк круг пословних партнера или да дође до сазнања важних пословних информација и тајни. Синтагма „технолошка знања“ се може односити на широку лепезу случајева, имајући у виду да се технолошка знања не морају односити искључиво на предмете заштићене правом интелектуалне својине, већ и на know how као незаштићено техничко знање и искуство. У различитим делатностима постоји могућност да се стекне широк круг пословних партнера. Пословна тајна је информација која представља тајну, јер није у целости или у погледу структуре и скупа њених саставних делова опште позната или лако доступна лицима која у оквиру својих активности уобичајено долазе у контакт са таквом врстом информација, информација која има комерцијалну вредност, јер представља тајну и лице које их законито контролише је у датим околности предузело разумне мере како би сачувало њихову тајност. Но, законска одредба се односи и на пословну информацију, који појам је свакако шири од пословне тајне. На основу наведеног је јасно да се клаузула забране конкуренције може уговорити код готово сваког занимања.

Остављена је могућност да се општим актом и уговором о раду утврди територијално важење забране конкуренције, у зависности од врсте посла на који се забрана односи. Дакле, постоји могућност да се уговори важење клаузуле забране конкуренције на један део територије Републике Србије, на целој територији Републике Србије, као и на територији других држава.

Последица непоштовања клаузуле забране конкуренције огледа се у праву послодавца да потражује од запосленог лица накнаду штете, која може да се јави у виду стварне штете и изгубљене добити.

Посебно осетљиво питање је могућност да се уговором о раду предвиди важење клаузуле забране конкуренције и након престанка радног односа запосленог код послодавца. Једино ограничење јесте што се важење клаузуле забране конкуренције не може уговорити у трајању дужем од две године по престанку радног односа. Но, како запослено лице након престанка радног односа код послодавца остаје без извора прихода, то је предвиђена обавеза да се уговором о раду обавеже послодавац да запосленом у случају важења клаузуле забране конкуренције након престанка радног односа исплати новчану накнаду у уговореној висини. Висина предметне накнаде није одређена, већ је утврђивање исте препуштено аутономији воље уговорних страна. На наведени начин запослено лице може бити спречено да остварује приходе својим радом због поштовања клаузуле забране конкуренције, а да је у исто време уговорена накнада коју исплаћује послодавац запосленом лицу мања од износа који би запослено лице иначе остварило својим радом. Према мишљењу аутора овог текста, накнаду коју је послодавац обавезан исплатити запосленом лицу у случају важења клаузуле забране конкуренције након престанка радног односа не би смела ићи испод износа минималне зараде на месечном нивоу. У случају уговарања прениске накнаде коју је обавезан да исплати послодавац запослено лице штити начело једнаке вредности давања, те постоји могућност заштите права запосленог лица у судском поступку.

Уговарање клаузуле забране конкуренције је у складу са Уставом и уставним правом на рад. Но, уговарањем клаузуле забране конкуренције су интереси послодавца стављени испред интереса радника.

Како предметна клаузула није обавезан елемент уговора о раду, то се иста најчешће налази на самом крају текста уговора о раду, а имајући у виду све напред наведено, неопходно је пажљиво прочитати уговор о раду пре потписивања истог. Постојање и уговарање клаузуле забране конкуренције је оправдано, али је Законом о раду предвиђена превише широка лепеза случајева у којима је могуће уговорити предметну клаузулу са запосленим лицима.

09/07/2022

СПОРАЗУМНИ РАЗВОД БРАКА

Иако се парнични поступак покреће тужбом, куриозитет представља брачни спор који се може покренути и на основу споразумног предлога за развод брака. Уколико се подноси предлог за развод брака супружници се морају споразумети о вршењу родитељског права и деоби брачне тековине.

За одлучивање по споразумном предлогу за развод брака надлежан је Основни суд на чијем подручју се налазило последње заједничко пребивалиште супружника. Предлог се подноси у писаном облику и уз исти је потребно приложити извод из матичне књиге венчаних, извод из матичне књиге рођених за децу која су рођена у браку, уколико су иста малолетна, споразум о вршењу родитељског права и споразум о деоби брачне тековине.

Суд доноси пресуду о разводу брака без преиспитивања разлога за развод брака. Споразум супружника о вршењу родитељског права уноси се у изреку пресуде о разводу брака уколико суд процени да је тај споразум у најбољем интересу детета. Споразум о деоби заједничке имовине уноси се у изреку пресуде којом се брак разводи на основу споразума о разводу брака.

У оквиру споразума о вршењу родитељског права неопходно је унети одредбе које се тичу одржавања личног контакта родитеља са којим дете неће живети и детета након развода брака. Обавезен елемент предметног споразума јесте и чињеница која се тиче пребивалишта детета, уколико ће супружници вршити родитељско право заједнички. У споразуму се одређује коме се заједничка деца поверавају на чување, подизање, бригу и васпитање.

Потребно је одредити и допринос супружника са којим дете неће живети у издржавању детета, односно износ алиментације. Издржавање се по правилу одређује у новцу у фиксном износу. Но, висина алиментације се може одредити и у % од месечних примања дужника давања издржавања, при чему висина алиментације не може бити мања од 15 % нити већа од 50 % укупних сталних месечних примања дужника, умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање. У сваком случају висина издржавања се одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издражавања. Поступање дужника давања издржавања по пресуди која се донесе на основу предлога за развод брака је од значаја, јер недавање издржавања представља кривично дело према члану 195 Кривичног законика. Висина издржавања се може мењати уколико се потребе повериоца издржавања повећају или могућности дужника издржавања смање.

Заједничка имовина брачних другова или брачна тековина је имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку. Удели брачних другова у заједничкој имовини нису одређени ни реално ни идеално, али су одредиви. Удео брачних другова у заједничкој имовини се одређује приликом деобе исте. Према Породичном закону претпоставка је да су удели брачних другова у заједничкој имовини једнаки. Но, та законска правна претпоставка је оборива, па се супружници о деоби заједничке имовине могу споразумети и на други начин.

Предност развода брака на основу споразумног предлога јесте кратко трајања парничног поступка и уређење породичног односа након развода брака у кратком року. Уколико се поступак за развод брака покреће тужбом једног од супружника односи након развода брака се по правилу додатно погоршају.

Пресуда којом се брак разводи на основу споразума о разводу може се побијати само због битних повреда одредаба парничног поступка или због тога што је споразум о разводу брака закључен под принудном или у заблуди.

30/06/2022

ЗАКОНСКО ПРАВО ПРЕЧЕ КУПОВИНЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА

Право прече куповине даје титулару тог права првенство у стицању својине на одређеној ствари у односу на друге потенцијалне купце када власник ствари одлучи да је прода, под условом да титулар права прече куповине испуни услове које у понуди постави власник ствари. Законско право прече куповине пољопривредног земљишта успостављено је Законом о промету непокретности. Сврха постојања права прече куповине пољопривредног земљишта се огледа у укрупњавању поседа власника пољопривредног земљишта и олакшавању пољопривредне производње.

Власник који намерава да прода пољопривредно земљиште дужан је да га претходно понуди власнику суседног пољопривредног земљишта. У случају да има више власника суседног земљишта чије се пољопривредно земљиште граничи са пољопривредним земљиштем продавца, првенство у остваривању права прече куповине има власник суседног пољопривредног земљишта чије се пољопривредно земљиште претежним делом граничи са земљиштем продавца. Ако има више власника суседног земљишта чије се пољопривредно земљиште претежним делом граничи са земљиштем продавца, а граничне линије су једнаке, предност између њих има власник суседног земљишта чија је површина највећа.

Уколико власник жели да отуђи сувласнички удео на пољопривредном земљишту право прече куповине најпре имају остали сувласници на том пољопривредном земљишту, па тек након њих право прече куповине имају власници суседног пољопривредног земљишта.

Власник који намерава да прода пољопривредно земљиште дужан је да понуду за закључење купопродајног уговора достави свим имаоцима права прече куповине истовремено, а понуда мора да садржи податке о непокретности, цени и осталим условима продаје. Понуда мора бити сачињена у писаном облику. Ималац права прече куповине има рок од 15 дана да одговори на понуду у писаном облику. Понуда и одговор на понуду, односно прихват понуде морају да се пошаљу путем препоручене пошиљке.

Уколико се у напред наведеном року имаоци права прече куповине не изјасне власник пољопривредног земљишта је слободан да исто отуђи трећем лицу, али не под повољнијим условима од оних који су наведени у упућеној понуди. Уколико власник пољопривредног земљишта не отуђи исто трећем лицу у даљем року од годину дана, дужан да у случају продаје имаоцима права прече куповине поново упути понуде за закључење купопродајног уговора, уколико жели да отуђи пољопривредно земљиште.

Ако је продавац продао пољопривредно земљиште, а није претходно понудио исто имаоцима права прече куповине или је исто продао под повољнијим условима од оних наведених у понуди, ималац права прече куповине може тужбом да захтева да се уговор о продаји непокретноти огласи без дејства према њему и да се непокретност њему прода и преда под истим условима. Рок за подношење тужбе је 30 дана од када је ималац права прече куповине сазнао за продају пољопривредног земљишта, а најкасније у року од две године од дана закључења купопродајног уговора.

Истовремено са подношењем тужбе ималац права прече куповине као тужилац је дужан да у судски депозит положи износ у висини тржишне вредности непокретности на дан подношења тужбе.

Право прече куповине не даје право на првенство у стицању пољопривредног земљишта уколико власник земљишта жели да га отуђи трећем лицу на основу бестеретног правног посла, па се често закључењем лукративних, бестеретних уговора покушава осујетити остваривање права прече куповине и то на начин што се трећим лицима приказује да је закључен уговор о поклону, а заправо је реч о купопродаји. Но, такви уговори су ништавни, па се утврђење њихове ништавности може тражити у судском поступку како би се спречило осујећење остваривања права имаоца права прече куповине.

Право прече куповине се може успоставити и на основу уговора, али је ималац уговорног права прече куповине у погледу остваривања тог права иза законског имаоца права прече куповине.

28/06/2022

ШТЕТА ПРОУЗРОКОВАНА ДЕЈСТВОМ ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА

Штете проузроковане дејством животиња Закон о облигационим односима не регулише непосредно. Правила о одговорности за штету коју причине животиње се регулишу посебним законима. У погледу накнаде штете коју причине дивље животиње меродаван је Закон о дивљачи и ловству, који пропис је lex specialis у погледу регулисања предметне материје. У делу који није уређен предметним законом примењују се општа правила о накнади штете уређена Законом о облигационим односима.

Правно, односно физичко лице коме је дивљач проузроковала штету има право на накнаду штете само ако је предузело прописане мере за спречавање штете од дивљачи. Мере за спречавање штете од дивљачи су регулисане Правилником о мерама за спречавање штете од дивљачи и штете на дивљачи и поступку и начину утврђивања штете. Врховни касациони суд је заузео мишљење да, уколико ни оштећени ни лице које одговара за накнаду штете коју причине дивље животиње нису предузели мере за спречавање штете од дивљачи, у том случају право на накнаду штете оштећеном лицу није искључено, већ се примењују одредбе о подељеној одговорности за накнаду штете, те оштећени има право да потражује умањен износ накнаде штете.

Штету коју у ловишту проузрокује ловостајем заштићена дивљач дужан је да накнади корисник ловишта. Штету коју проузрокује трајно заштићена дивљач дужно је да надокнади Министарство надлежно за послове заштине животне средине. У погледу утврђивања која дивљач је трајно заштићена или заштићена ловостајем меродаван је Правилник о проглашавању ловостајем заштићених врста дивљачи.

Штету коју проузрокује вук на територији на којој је трајно заштићен дужно је да надокнади Министарство надлежно за послове заштите животне средине. Штету коју проузрокује вук на територији на којој је ловостајем заштићен дужно је да накнади Министарство, уколико су корисник ловишта и оштећено лице предузели мере за спречавање штете.

Штету коју ван ловишта проузрокује ловостајем заштићена дивљач дужно је да накнади Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни покрајински орган, уколико је власник, односно корисник површина ван ловишта предузео прописане мере за спречавање штете.

Законом о дивљачи и ловству је дата могућност да оштећено лице коме је дивљач проузроковала штету поднесе захтев за накнаду штете кориснику ловишта у року од 10 дана од настанка штете, уз коју захтев је потребно приложити документацију којом се доказује да је штета настала од дивљачи. Ако се захтев за накнаду штете не усвоји у целости или се не закључи вансудско поравнање у року од 30 дана од подношења захтева, оштећено лице може поднети тужбу надлежном суду. Подношење захтева за накнаду штете и закључење вансудског поравнања је само могућност. Али, уколико се захтев поднесе мора се чекати протек дилаторног рока од 30 дана да би се поднела тужба надлежном суду.

Дивље животиње се сматрају опасним стварима, те се у погледу накнаде штете примењују правила о објективној одговорности за штету, односно правила о одговорности за накнаду штете независно од кривице. У погледу доказивања да је штету причинила дивљач врши се вештачење вештака за област ветерине.

Најчешћи су случајеви да дивље животиње проузрокују штету на усевима оштећених лица, а такође и на домаћим животињама. У погледу накнаде штете на домаћим животињама може се потраживати и накнада изгубљене добити (нпр. подмладак који би се добио од домаћих животиња, вуна, јаја, стајњак и сл.), а не само противредност самих домаћих животиња.

24/06/2022

ЖИРАНТ (СКРИВЕНИ АВАЛИСТА)

Термин „жирант“ не постоји као правни израз у позитивном праву. Предметни термин је изнедрила банкарска пракса.

У меничном праву авал се дефинише као посебна врста меничног јемства. Но, жирант није исто што и авалиста. Жиранти не могу да користе приговоре из основног правног посла повод ког се издаје меница, док би авалиста то могао.

Приликом закључивања уговора о кредиту банка од стране корисника кредита тражи различита средства обезбеђења враћања новца који је кориснику кредита ставила на располагање. Често средство обезбеђења су бланко менице. Бланко меница (од италијанске речи bianco која значи бело, белина) је меница која се предаје меничном повериоцу (ремитенту) са овлашћењем да је касније попуни са неопходним меничним елементима. Такву бланко меницу потписује и скривени авалиста. По правилу, скривени авалиста се потписује у доњем десном углу менице испод речи „трасант“, а корисник кредита се потписује у доњем левом углу испод речи „трасат“, а корисник кредита меницу и акцептира. Скривени авалиста може да се на меници јави и као индосант, при чему се на полеђини менице наводи да је меницу пренео на банку. У сваком од ових случајевима скривени авалиста или жирант се јавља као регресни менични дужник.

Уколико корисник кредита не измири уредно своје обавезе у погледу враћања новца, банка може своје потраживање управити према жиранту.

Од значаја је да банка у таквом случају не треба да води дуготрајни парнични поступак ради наплате свог потраживања, већ на основу менице као веродостојне исправе може одмах да се покрене поступак принудне наплате, односно извршни поступак и то различитим средствима извршења на имовини жиранта (нпр. извршење на заради, пензији, средствима на рачуну, продајом покретних ствари, продајом непокретности итд. ).

Жирант би у случају испуњења новчане обавезе према банци имао право да се регресира од корисника кредита, односно да од истог захтева исплату износа који је претходно измирио банци. Но, како банка није претходно успела да се намири од корисника кредита постоји могућност да ће такво потраживање жиранта према кориснику кредита бити ненаплативо.

Из свега наведеног произлази да потписивање менице у својству скривеног авалисте носи одређене ризике којих треба бити свестан пре предузимања те радње.

21/06/2022

ВРСТЕ ТЕСТАМЕНТА (ЗАВЕШТАЊА)

Тестамент представља изјаву воље којом завешталац уређује правну судбину своје имовине за случај смрти. За сваку врсту тестамента морају се испунити прописани услови за пуноважност истог. Закон о наслеђивању предвиђа девет облика кроз које завешталац може изјавити своју вољу и сваки од тих облика је равноправан, а то су:

- Олографски или својеручни тестамент за чије састављање је неопходно да завешталац својеручно напише цео текст тестамента и да се на крају текста потпише. Није неопходно да потпис садржи пуно име и презиме, већ се може огледати и у навођењу псеудонима, надимка, сродничког односа с корисником тестаментарног располагања (нпр. ваш отац, ваша мајка);
- Алографски тестамент је писани тестамент пред сведоцима. Саставља се на начин што завешталац пред два истовремено присутна сведока својеручно потписује унапред састављено писмено, изјављује да га је прочитао и да га признаје за своју последњу вољу у погледу располагања имовином за случај смрти;
- Јавнобележнички тестамент је такав облик тестамента који по казивању завештаоца саставља јавни бележник (нотар) у облику јавнобележничког записа;
- Судски тестамент саставља судија према казивању завештаоца. На састављање овог облика тестамента се сходно примењују правила о састављању јавнобележничког тестамента;
- Конзуларни тестамент који српском држављанину у иностранству саставља конзуларни представник Србије по правилима за састављање судског тестамента;
- Бродски тестамент који завештаоцу који се налази на српском броду саставља заповедник брода по правилима за састављање судског тестамента. Овај облик тестамента је специфичан по томе што је ванредан облик и престаје да важи истеком рока од 30 дана од повратка завештаоца у Србију. Рок се рачуна од успостављања физичке везе брода и спрског копна;
- Војни тестамент који за време мобилизације или рата лицу на војној дужности саставља овлашћени војни старешина по правилима за састављање судског тестамента. Ова форма је употребљива само за време рата или мобилизације. Војни тестамент престаје да важи када истекне рок од 60 дана од завршетка рата. Ако је завешталац демобилисан пре или после завршетка рата, тестамент престаје да важи истеком рока од 30 дана од дана демобилизације. У случају да завешталац надживи ове рокове, узима се да није ни саставио војни тестамент;
- Међународни тестамент се саставља тако што завешталац пред овлашћеним лицем и два истовремено присуства сведока изјављује да је унапред припремљено писмено његов тестамент и да је упознат са његовом садржином. Састављање међународног тестамента није условљено постојањем страног елемента. Датум је битан елемент форме код међународног тестамента. За састављање међународног тестамента су овлашћени јавни бележник, судија основног суда, конзуларни представник Србије, заповедник брода и војни старешина;
- Усмени тестамент се саставља тако што завешталац усмено изјављује своју вољу пред три истовремено присутна сведока кад услед изузетних прилика није у могућности да располаже својом имовином у некој другој форми. Изузетне прилике постоје онда када се завешталац нађе у изненадној и непосредној опасности да изгуби живот или активну тестаментарну способност.

20/06/2022

ОПОЗИВАЊЕ ПОКЛОНА ОД СТРАНЕ ПОКЛОНОДАВЦА

Уговором о поклону поклонодавац поклонопримцу предаје или се обавезује да преда у својину одређену ствар или да му пренесе неко друго право, без накнаде. Уговор о поклону није у целости уређен позитивним правом Републике Србије, због чега се на исти примењују и одредбе Српског грађанског законика из 1844. године (основ за примену овог закона јесте члан 4 Закона о неважности правних прописа донетих пре 6. арпила 1941. године и за време непријатељске окупације).

У параграфу 567 Српског грађанског законика се наводи следеће:
Случаји, због којих дародавац може поклон порећи, јесу следећи:
1) ако дародавац доцније тако осиромаши, да ни живети не може;
2) ако обдарени велику неблагодарност спрам дародавца покаже, наносећи вред његовом животу, телу, части, и нарушавајући његову слободу и имање.

Елем, поклонодавац може опозвати поклон у следећим случајевима:
- Велике, грубе незахвалности поклонопримца која се огледа у нападу на живот, тело, част поклонодавца, односно у случају нарушавања његове слободе и имовине. Част је појам који се одређује тако што се разликује унутрашња и спољашња част. Унутрашња част јесте субјективан став појединца према сопственој вредности, док је спољaшња част признавање тих вредности и од друштвене средине тј. мишљење других о вредностима појединца. Право човека на част је право на поштовање његове личности од стране других. У судској пракси је заузето мишљење да повремене свађе између поклонодавца и поклонопримца не могу представљати грубу незахвалност као разлог за опозив поклона;
- Ако поклонодавац нема довољно средстава за живот или за издржавање лица које је по закону дужан да издржава, под следећим условима: да не постоје лица која су по закону дужна да издржавају поклонодавца или ако постоје да немају средстава за његово издржавање, да поклонопримац није и сам у оскудици у погледу нужног издржавања себе и своје породице и да се предмет поклона или његова вредност налази у имовини поклонопримца;
- Према Породичном закону, након развода брака или поништења брака поклони учињени између супружника се враћају уколико је њихова вредност несразмерно велика у односу на вредност заједничке имовине брачних другова, а које поклоне су супружници учинили у току трајања заједничког живота у браку. Не признаје се право на опозив поклона у случају кад би прихватање захтева једног супружника за враћање поклона представљало очигледну неправду за другог супружника (нпр. тешко материјално стање поклонопримца, постојање кривице поклонодавца за развод брака и сл. ). Поклони се враћају према стању у ком су се налазили у тренутку престанка заједничког живота у браку.

Опозив поклона од стране поклонодавца врши се подношењем тужбе против поклонопримца, јер разлози за опозив поклона морају бити доказани у оквиру судског, парничног поступка. Према параграфу 937 Српског грађанског законика предвиђен је преклузивни рок од 3 године за опозив поклона у случају грубе незахвалности поклонопримца, који рок тече од настанка разлога за опозив поклона.

16/06/2022

ОТКАЗ УГОВОРА О РАДУ ОД СТРАНЕ ПОСЛОДАВЦА

Отказ радног односа од стране послодавца није резултат његове потпуне аутономије, већ он може уследити само у случају постојања оправданог разлога за отказ уговора о раду од стране послодавца и уз поштовање поступка.

Послодавац је дужан да запосленом најпре достави у писаном облику упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду у ком се морају навести разлог за давање отказа уговора о раду, чињенице и докази који указују на то да су се стекли услови за отказ уговора о раду и рок за давање одговора на упозорење. Рок за давање одговора на предметно упозорење не може бити краћи од 8 дана. Тек након добијања одговора од стране запосленог или истека рока за давање одговора послодавац може донети решење о отказу уговора о раду.

У току поступка за давање отказа уговора о раду могуће је послодавцу указати да не постоје услови за законит отказ уговора о раду (нпр. истекао је рок од 6 месеци од сазнања послодавца за чињенице које су основ за отказ уговора о раду, непостојање или недозвољеност отказног разлога, докази које је навео послодавац не доказују чињенице које су наведене као разлози за отказ уговора, постојање разлога за посебну заштиту од отказа уговора о раду и сл. ), те већ у тој фази отказног поступка одвратити послодавца од намере за давањем отказа запосленом лицу.

У случају доношења решења о отказу уговора о раду исто мора бити сачињено у писаном облику, мора да садржи образложење и поуку о правном леку која се тиче чињенице да се такво решење може нападати у оквиру судског поступка у року од 60 дана од дана пријема решења. Рок је преклузивне природе и уколико се парнични поступак не покрене у оквиру истог, тужба се у том случају одбацује и запослени губи могућност да у судском поступку остварује своја права за случај незаконитог отказа од стране послодавца.

Уколико се у судском поступку докаже да није постојао разлог за отказ уговора о раду на захтев запосленог суд ће наложити послодавцу да запосленог врати на рад. Такође, може се тражити накнада штете (највише до 18 зарада запосленог) и уплата доприноса за обавезно социјално осигурање за период у ком запослени није радио. Но, и да је постојао разлог за отказ уговора о раду, а послодавац није ваљано спровео напред наведени поступак, запослени може потраживати од послодавца накнаду штете у висини до 6 зарада.

Уколико запослени покрене судски, парнични поступак ради оспоравања решења о отказу уговора о раду и ако је очигледно повређено право запосленог може се поднети захтев да инспектор рада својим решењем одложи извршење решења о отказу уговора о раду до правноснажне одлуке суда, што је од значаја јер судски, парнични поступак траје дужи период, а задржавање посла и извора примања је неопходно ради егзистенције запосленог лица.

Адвокат Милош Чулић

22/05/2023

08/09/2022

07/08/2022

09/07/2022

30/06/2022

28/06/2022

24/06/2022

21/06/2022

20/06/2022

16/06/2022

Address

Opening Hours

Website

Alerts

Contact The Practice

Shortcuts

Share

Category

Monday	08:00 - 14:00
Tuesday	08:00 - 14:00
Wednesday	08:00 - 14:00
Thursday	08:00 - 14:00
Friday	08:00 - 14:00