https://www.facebook.com/336726237577087/

Advokatska kancelarija Jovic S. Mihajlo

Home
Serbia
Niš
Advokatska kancelarija Jovic S. Mihajlo

09/06/2025

Ručna bomba - suzavac, ne predstavlja nedozvoljeno oružje prema Zakonu o oružju i municiji i stoga ne može biti predmet izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 Krivičnog Zakonika.

Suzavac predstavlja nesmrtonosno gasno oružje koje izbacuje ili ispušta gasove i druge supstance i kao takvo sadrži eksplozivno punjenje od nekoliko grama, koje služi da bi se rasprašilo hemijsko punjenje i da to eksplozivno punjenje zbog male količine nema spoljne efekte, već samo za razbijanje omotača, a da predmetno hemijsko punjenje podrazumeva hemijske materije i sredstva koja služe samo za privremeno, odnosno kratkotrajno onesposobljavanje, i koja ne nanose štetu po zdravlje ljudi tako da isto predstavlja sredstvo prinude, a ne oružje koje je namenjeno za trajno onesposobljavanje ljudi, te ne izaziva štetne posledice po zdravlju ljudi.

12/05/2025

УЗГОЈ БИЉКЕ У КОНТЕКСТУ КРИВИЧНОГ ДЕЛА НЕОВЛАШЋЕНА ПРОИЗВОДЊА ОПОЈНИХ ДРОГА (разлика између чл.246 ст. 2 Кривичног законика :2-8 год. и чл .246 ст. 1 Кривичног законика :3-12год)

Под узгојем биљке (чл.246 ст. 2 КЗ-а) подразумевају се радње које се односе на сетву и негу биљке до њеног биолошког зрења и окончања вегетације, док се под појам производње опојне дроге (чл 246. став 1. КЗ-а) подразумевају радње убирања листова, сушења, уситњавања и добијања новог производа подобног за конзумирање.

11/08/2023

STICANJE PRAVA NA GODIŠNJI ODMOR U REPUBLICI SRBIJI

Članom 68. Zakona o radu propisano je pravo na korišćenje godišnjeg odmora kao jedno od Ustavom zagarantovanih prava zaposlenih koje se bazira na Međunarodnoj konvenciji o godišnjem odmoru br.132 koja je ratifikovana 1973.godine.
- Iako je po svojoj prirodi plaćeno odsustvo, ima karakter odmora jer ima funkciju relaksacije zaposlenog i prepreme za dalje radno angažovanje.
- Zaposleni stiče pravo na koriščćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini POSLE MESEC DANA NEPREKIDNOG RADA od dana zasnivanja radnog odnosa.
- Zaposleni se ne može odreći prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
- U svim oblicima radnog odnosa stiče se pod jednakim uslovima tj. zaposleni stiče pravo na godisnji odmor na bazi vremena provedenog na radu a ne u zavisnosti od vrste radnog odnosa ili dužine radnog vremena.
- Ovo pravo ima svoje duboko značenje i za zaposlene i za poslodavce. Za zaposlene, pravo na godišnji odmor nakon mesec dana rada pruža sigurnost i osećaj poštovanja. Sa druge strane, poslodavci dobijaju priliku da bolje upravljaju svojim resursima, omoguće efikasnu adaptaciju novih radnika i izgrade produktivne timove.

Zaključak:
Pravo zaposlenih na korišćenje godišnjeg odmora nakon mesec dana rada je stub zdravog i ravnotežnog radnog okruženja. Ovo pravo nas podseća na vrednost ravnoteže između profesionalnih i ličnih potreba.

15/02/2023

Na dan 15. februar dogodila su se dva važna događaja u savremenoj srpskoj istoriji. Na zboru u Orašcu na Sretenje 1804. godine Prvi srpski ustanak , a 1835. godine na Sretenjskoj skupštini u Kragujevcu donet je prvi ustav Kneževine Srbije – Sretenjski ustav.

Sretenjski ustav je oblikovao Kneževinu Srbiju kao državnu političku organizaciju u veoma labavoj vezi sa Turskom. Sudstvo je bilo nezavisno, a državni poslovi trebalo je da se odvijaju preko određenih ministarstava.

Građanska prava su bila široka i zajemčena. Proklamovana prava i slobode građana bila su neprikosnovenost ličnosti, nezavisnost sudstva i pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja, ravnopravnost građana, bez obzira na veru i nacionalnost. Ustavom su ukinuti ropstvo i feudalni odnosi.

Medjutim, Ustav je ukinut već 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja, pod ogromnim pritiskom velikih sila.

U prilog tome koliko je pomenuti dokument bio moderan za to doba govori i činjenica da je u to vreme u Americi postojalo ropstvo, a u Rusiji je vladao kmetski sistem, dok se u prvom srpskom Ustavu izražavaju potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, reorganizacija i ukidanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine.

Cuvajmo tradiciju!

14/11/2022

ОДРИЦАЊЕ ОД ПРАВА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА ПРИЛИКОМ ЗАКЉУЧЕЊА СПОРАЗУМНОГ ОТКАЗА О РАДУ

О правној природи споразума закљученог између запосленог и послодавца (или пак писане изјаве запосленог,често без воље запосленог), по основу којих се запослени одриче права на исплату доспелих зарада, за време трајања радног односа код послодавца, пре свега треба истаћи да није посебно уређен одредбама Закона о раду, па се на овај уговор као врсту грађанско-правног уговора примењују правила уговорног права о постојању општих и посебних услова који чине један уговор пуноважним, а која су ближе садржана у Закону о облигационим односима.

Обавеза послодавца на исплату неисплаћене зараде је императивне природе и у случају престанка радног не може бити предмет споразумевања између послодавца и запосленог, нити се запослени овог права може одрећи. Право на исплату неисплаћене зараде до дана престанка радног односа укључује у себи право запосленог да потражује неисплаћену зараду од послодавца, те се запослени не може одрећи ни овог свог овлашћења. Стога ни чињеница да је запослени „слободном вољом“ потписао изјаву која садржи и одредбу о томе да неће потраживати зараду за одређени период до дана престанка радног односа, не може утицати на другачије тумачење ове законске одредбе, наглашавајући да зарада представља правичну накнаду за рад у смислу одредбе члана 60. став 4. Устава, а које се запослени, сагласно тој одредби не може одрећи.

Овакво мишљење је заузето и у одлукама Уставном суда РС Уж 143/2007 од 16.7.2009. год. и Уж 7/2009 од 17.2.2011 год. као и у пресудама Апелационог суда у Крагујевцу Гж1. 2105/11 од 4.4.2012. године и Гж1. 3048/12 од 7.11.2012. године.

Из образложења ових одлука произилази: ДА СУ ПРАВО НА РАД И ПРАВИЧНА НАКНАДА ЗА РАД ЈЕДНА ОД ОСНОВНИХ ЉУДСКИХ ПРАВА ЗАГАРАНТОВАНА УСТАВНИМ ПОРЕДТКОМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ; ЗАКЉУЧЕНИ СПОРАЗУМИ СУ СУПРОТНИ ПРИНУДНО-ПРАВНИМ ПРОПИСИМА, ТЕ СЕ НИКО НЕ МОЖЕ ОДРЕЋИ ТИХ ПРАВА.

01/08/2022

Zakonom o radu u članu 162. predviđena je mogućnost da poslodavac i zaposleni ugovorom o radu ugovore uslove zabrane konkurencije po prestanku radnog odnosa. Zabrana konkurencije predstavlja nemogućnost obavljanja određenih poslova, koji su takođe predviđeni ugovorom o radu, od strane zaposlenog, u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugih pravnih i fizičkih lica, bez saglasnosti poslodavca. To su poslovi čijim obavljanjem zaposleni stiče posebna znanja, kojima stiče širok krug poslovnih partnera ili čijim obavljanjem dolazi do saznanja koja predstavljaju poslovnu informaciju ili tajnu. Ukoliko dode do prestanka radnog odnosa zaposlenog u skladu sa zakonom, zabrana konkurencije važi najduže dve godine po prestanku radnog odnosa zaposlenog. Poslodavac se istovremeno obavezuje da zaposlenom isplati novčanu naknadu, o čijoj visini se dogovaraju, odnosno koju ugovaraju. Smisao novčane naknade u ovom slučaju predstavlja neku vrstu naknade štete koju zaposleni realno trpi jer ne može u određenom roku da primeni stečena znanja. Prema tome, zabrana konkurencije po prestanku radnog odnosa može se utvrditi, samo ako se poslodavac obaveže ugovorom o radu da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu (član 162. stav 2. Zakona). Što se tiče visine naknade i načina isplate (jednokratna ili mesečna isplata), poslodavac i zaposleni ih utvrđuju ugovorom o radu."

Address

Mokranjceva 80b Street 3
Niš
18000

Website

facebook.com

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Advokatska kancelarija Jovic S. Mihajlo posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Advokatska kancelarija Jovic S. Mihajlo:

Want your practice to be the top-listed law practice in Niš?