What are the opening hours?

Monday 08:30 - 13:30 Tuesday 08:30 - 13:30 17:00 - 19:00 Wednesday 08:30 - 13:30 Thursday 08:30 - 13:30 17:00 - 19:00 Friday 08:30 - 13:30

Advokatska kancelarija Žikić, Zelengorska 1a, Niš (2026)

15/07/2023

12. jula 2023. godine Advokatska Kancelarija Žikić je obeležila 30 godina rada i postojanja.

Naš rad u brojevima:
30 godina rada
2 generacije advokata
Preko 7000 aktivnih predmeta
Nekoliko hiljada zadovoljnih klijenata
15 uspešno obučenih advokatskih pripravnika, koji su položili pravosudni ispit i uspešno se bave pravom.
Ponosni smo na brojeve, a još više se ponosimo stečenim znanjem i iskustvom, prijateljstvima i partenstvima koji ne mogu stati ni u jedne cifre.
Zahvalni smo na ukazanom poverenju naših kolega i klijenata, radujemo se novim izazovima i pobedama!
Advokatska Kancelarija Žikić, Vaš partner na putu kroz život i pravo.
https://advokatizikic.rs

01/06/2023

Da li su danas ulice pune mangupa? 😃

30/12/2022

#2023

20/11/2019

Statistika pokazuje da se u Srbiji, nažalost, sve veći broj brakova okončava razvodom. Brak se može razvesti kada o tome postoji saglasnost oba supružnika, ali imajući u vidu da je brak rezultat slobodne volje dvoje ljudi, dovoljno je da ta volja prestane da postoji I kod samo jedne strane.

Postoje dva načina da se brak razvede, prvi je sporazumni razvod, a drugi razvod po tužbi jednog od supružnika.

Kod sporazumnog razvoda, neophodno je da postoji ne samo saglasnost supružnika da se razvedu, već saglasnost o tome ko će I kako vršiti roditeljsko pravo nad zajedničkom decom, o načinu viđanja deteta sa roditeljem sa kojim ne živi i plaćanju alimentacije, kao i o tome kako će podeliti zajedničku imovinu. Pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine obavezno se dostavljaju sudu uz sporazumni predlog za razvod braka. Ako do razvoda mora doći, ovo je svakako bolji način, imajući u vidu da supružnici mogu sami da urede svoje odnose. Ono o čemu sud vodi računa po službenoj dužnosti je da li je sporazum o vršenju roditeljskog prava u najboljem interesu deteta, dok ostalo ostavlja supružnicima na volju.

Drugi način je podnošenje tužbe za razvod braka. U ovom postupku najpre se pokušava posredovanje, koje se sastoji od mirenja, čiji je cilj da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta i bez razvoda braka. Ukoliko mirenje ne uspe, sledi postupak nagodbe, kako bi se bez konflikta uredili osnosi supružnika posle razvoda, uz nastojanje da se postigne sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine. Ukoliko nagodba ne uspe, nastavlja se postupak po tužbi za razvod braka. Brak prestaje na dan pravnosnažnosti presude o razvodu braka.

28/10/2019

Republika Srbija, kao članica Saveta Evrope, ratifikovala je Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda decembra 2003. godine, što je omogućilo našim građanima da zaštitu svojih prava traže pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Često možemo da čujemo, od ljudi nezadovoljnih domaćim pravosuđem, sporošću i dugotrjnošću sudskih postupaka, ili konkretnom sudskom odlukom: „Ma idem do Strazbura ako treba!“. Ali šta to tačno podrazumeva?
Ovaj sud Sud može da prima predstavke od svake osobe, nevladine organizacije ili grupe lica koji tvrde da su žrtve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili protokolima uz nju, učinjene od strane neke države, strane ugovornice. U ta prava između ostalog spadaju: pravo na pravično suđenje, pravo na delotvoran pravni lek, zabrana diskriminacije I druga prava. Sud može uzeti predmet u postupak tek kada se iscrpu svi unutrašnji pravni lekovi, i to ako je predstavka podneta u roku od četiri meseca od dana kada je povodom tog predmeta doneta pravosnažna odluka u Republici Srbiji.
Predstavka se podnosi na obrascu koji se može preuzeti na sajtu suda, može se podneti na srpskom jeziku, a celokupni postupak se odvija pisanim putem i oslobođen je sudskih taksi.
Kada Sud utvrdi prekršaj Konvencije ili protokola uz nju, sud može, ako je to potrebno, pružiti pravično zadovoljenje oštećenoj stranci. Sud može odrediti i pojedinačne mere, koje mogu podrazumevati konkretne činidbe države ugovornice, a ako utvrdi postojanje nedostataka u pravnom sistemu tužene države mođe naložiti njihovo otklanjanje. Izvršenje pravnosnažnih presuda Suda nadgleda Komitet ministara Saveta Evrope.

13/10/2019

U vreme moderne tehnologije, kada je velikom broju ljudi u svakom trenutku dostupan mobilli telefon i njegova kamera i kada je video nadzor na različitim mestima deo svakodnevnice, postavlja se pitanje mogu li se i koji snimci i fotografije kosititi kao dokaz u krivičnom postupku.
Pre svega, treba napraviti razliku između dozvoljenog i nedozvoljenog sminanja i fotografisanja. Krivičnim zakonikom je predviđeno krivično delo neovlašćeno prisluškivanje i snimanje, prema kome će se kazniti svako ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni, kao I onaj ko omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani. Krivično delo neovlašćeno fotografisanje podrazumeva da neko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna. Svaki ovakav snimak, pribavljen na nezakonit način, ne bi se mogao zakonito korisiti u krivičnom postupku kao dokaz.
Drugu vrstu snimaka predstavljaju oni koji nisu pribavljeni na način suprotan Ustavu, Krivičnom zakoniku ili drugim zakonima, a tu spadaju snimci sigurnosnih kamera postavljenih na zakonit način, kao i snimci načinjeni uz dozvolu snimljenog lica. Ovako načinjeni snimci mogu biti korišćeni kao dokaz, uz poštovanje procedure koju predviđa Zakonik o krivičnom postupku.
U praksi, sud u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li je dokaz pribavljen na zakonit način i može li se iskoristiti u postupku. Nedozvoljeni dokazi izdvajaju se iz spisa predmeta i čuvaju u zapečaćenom omotu do pravnosnažnog okončanja postupka, a zatim uništavaju.

17/09/2019

Evropska unija se ne šali po pitanju zaštite podataka o ličnosti. Globalnom hotelskom brendu "Marriott International" izrečena je kazna u iznosu od 123 miliona USD, dok je avio kompanija "British Airways" kažnjena sa 230 miliona USD. Obe kompanije kažnjene su u skladu sa GDPR-om, od strane Kancelarije poverenika za informacije Velike Britanije zbog kršenja sigurnosti i izloženosti ličnih podataka njihovih klijenata cyber zločincima.

Mada se ove drakonske kazne odnose na velike kompanije ipak se treba zapitati da li će uskoro na meti biti i male kompanije. Naime, u prethodnih par godina u potpunosti se promenila percepcija cyber napada i krađe podataka o ličnosti. Danas se kompanije ne posmatraju kao žrtve hakerskih napada, što su do juče bile, već se posmatraju kao počinioci prestupa jer nisu adekvatno zaštitile podatke svojih klijenata kojima raspolažu. Jednostavno je, organima vlasti je lakše da kazne kompanije za kršenje bezbednosti, nego da sprovode istrage i otkrivaju ko stoji iza cyber napada.

Pitanje je da li i kompanije iz Srbije treba da se zabrinu zbog ovih jako visokih kazni. U Srbiji se uz naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u određenim slučajevima primenjuje i GDPR. Mada još uvek nije jasno kako će GDPR biti sproveden van Evropske Unije, ipak treba biti oprezan i na vreme uskladiti svoje poslovanje sa njim. Jer su kazne po GDPR-u neuporedivo veće u odnosu na kazne po našem Zakonu - maksimalna kazna koja se može izreći je 20 miliona eura, ili 4% globalnog godišnjeg prometa, uz opredeljenje za viši iznos. A 20 miliona eura zaista zvuči preteći.

fine

12/09/2019

Podatak o ličnosti je svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice i koji ga na neki način identifikuje, direktno ili indirektno. Jasno je da ime i prezime, JMBG ili adresa predstavljaju lične podatke, ali to mogu biti i IP adresa, nalozi za elektronsku poštu i društvene mreže, istorija ponašanja sa naloga na društvenim mrežama (šerovi, lajkovi, klikovi), istorija pretrage interenta i slično.

Podatke o građanima danas prikupljaju i obrađuju kako državni organi tako i privredni subjekti. Kako su danas podaci jedan od važnih resursa na kojima se zasniva savremena ekonomija, to je način korišćenja podataka o ličnosti u Evropskoj uniji uređen Opštom uredbom o zaštiti podataka odnosno GDPR (General Data Protection Regulation). U Srbiji je donet Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u velikoj meri prevod GDPR, a koji je stupio na snagu avgusta 2019.g. Na ovaj način trebalo bi da je naša regulativa o zaštiti podataka o ličnosti "instant" usklađena sa regulativom EU, ali ovakav pristup nosi određene manjkavosti u svakodnevnoj primeni zakona.

Postoji velika verovatnoća da se na kompanije iz Srbije koje svoje proizvode i usluge prodaju na tržištu EU pored našeg zakona primenjuje i GDPR. Ukoliko na primer IT kompanija iz Srbije napravi aplkaciju koja se distribuira na EU tržištu na njeno poslovanje primenjuje se i GDPR.

Svakako je neophodno da svi privredni subjekti koji obrađuju podatke o ličnosti svoje poslovanje usklade sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i/ili GDPR. Za upoznavanje sa materijom zaštite podataka o ličnosti dobar početak je sajt https://gdpr.mojipodaci.rs/home koji privrednim subjektima može pomoći za razumevanje svojih prava i obaveza u ovoj materiji.

Važno je da kompanije ne shvate olako svoja prava i obaveze i da zaista u svom svakodnevnom poslovanju primenjuju pravne propise u ovoj oblasti, jer bi na ovaj način izbegli visoke novčane kazne, ali i sudske sporove za naknadu materijalne i/ili nematerijalne štete zbog povrede prava lica čije podatke prikupljaju.

06/09/2019

Narodna skupština usvojila je izmene Krivičnog zakonika, koje će stupiti na snagu 01.12.2019.god. Novine koje su najviše zainteresovale širu javnost, izazvale veliki broj polemika i suprotstavljene stavove, odnose se na kaznu doživotnog zatvora i na ograničenje prava na uslovni otpust.

Izmene Zakonika predviđaju kaznu doživotnog zatvora za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela, za koje je do sada bila propisana kazna od 30 do 40 godina. Predviđeno je takođe da sud ne može uslovno otpustiti osuđenog za krivična dela: teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa detetom i obljuba zloupotrebom položaja.

Najveći broj kritika dolazi iz stručne javnosti, a odnosi se upravo na ukidanje mogućnosti uslovnog otpusta. Povodom navedenih izmena oglasio se i Komitet za ljudska prava Saveta evrope, čiji je stav da je neophodno postojanje mogućnosti uslovnog otpusta osuđenih na doživotnu kaznu zatvora. Mogućnost preispitivanja sudske odluke služi da se razmotri da li je postignut napredak u rehabilitaciji i postoji li mogućnost resocijalizacije osuđenog lica.

Između ostalog, jedan od problema je što lice osuđeno na doživotnu kaznu zatvora, koje nema mogućnost uslovnog otpusta, u toku izvršenja kazne može izvršiti bilo koje drugo krivično delo, pa i ubistvo ili silovanje, u samom zatvoru. Strah od strožeg kažnjavanja neće ga u tome sprečiti. Sa druge strane, najveći broj izvršilaca krivičnih dela uopšte nije upoznat sa propisanom kaznom, najčešće sve dok ne budu izvedeni pred lice pravde. Stoga strah od kazne doživotnog zatvora kao vid prevencije možda i ne dovede do očekivanih rezultata.

Za neka krivična dela propisana je kazna od 20 godina zatvora ili doživotni zatvor, bez alternative između ovih ekstrema. Deo javnosti smatra da će se sudije u ovom slučaju češće odlučivati za kaznu od 20 godina zatvora, pa će počinioci teških krivičnih dela zapravo biti blaže kažnjeni.

Kao što to često biva, i ovaj put je izostala temeljna javna rasprava i adekvatan odgovor na kritiku stručne javnosti. Povodom ovako značajnog pitanja kritike treba usvojiti ili na njih argumentovano odgovoriti.

09/08/2019

Izmene zakona o elektronskoj trgovini, kao i novi Zakon o trgovini nedavno su stupili na snagu i donose nam niz novina koje se odnose na trgovinu putem interneta. U tom cilju, definisani su pojmovi kao što su elektronska prodavica, elektronska platforma, dropshipping, prikrivena kupovina.

Elektronska trgovina je vid daljinske trgovine koja se ostvaruje na način da se roba ili usluga nudi, naručuje i prodaje putem interneta. Može se vršiti preko elektronske prodavnice preko koje prodavac nudi određenu robu ili usluge, elektronske platforme na kojoj se pruža usluga povezivanja strana koje trguju elektronskim putem, a obe ove vrste prodaje mogu se vršiti putem dropshippinga, pri kome se se roba isporučuje potrošaču direktno od proizvođača ili veletrgovca, pa uopšte ne dolazi u kontakt sa prodavcem.

Još jedna novina je metoda inspekcijskog nadzora koja se naziva prikrivena kupovina, a koja treba da omogući inspektorima da kontrolišu obavljanje elektronske trgovine bez prethodne najave i pokazivanja naloga i službene legitimacije, sve u cilju prikupljanja ili obezbeđenja dokaza o nezakonitom poslovanju.

Uređen je i mehanizam uklanjanja nedopuštenih sadržaja na internetu, koji se po prijemu naloga nadležnog organa mora uklioniti odmah, a najkasnije u roku od dva dana, pod pretnjom novčane kazne.

Preciznije je regulisano slanje komercijalnih poruka elektronskim putem, koje je dozvoljeno isključivo uz prethodni pristanak lica koje je takva vrsta poruke namenjena, kao napor da se spreči zatrpavanje elektronskih sandučića nepoželjnom poštom.

Sve ove izmene u oblasti elektronske trgovine osmišljene su radi obezbeđenja pravne sigurnosti I povećanja bezbednosti potrošača prilikom internet kupovine. One predstavljaju pre usaglašavanje prava sa već postojećim stanjem nego nova rešenja, jer su i elektronske prodavnice i elektronske platforme, pa i dropshipping, pojmovi odavno poznati u praksi sa već jasno definisanim značenjem i primenom.

10/07/2019

Prema navodima The Wall Street Jurnal-a zaknonodavci u SAD-u pripremaju nove zakone i pravila kojima će biti regulisane kriptovalute. Očekuje se da u narednih nekoliko nedelja IRS, poreska uprava SAD-a, izmeni svoja uputstva iz 2014.g. koja se tiču kriptovaluta, kako bi bila primenljivija. Takođe, prema pisanju WSJ-a Kongres razmatra donošenje bar tri nova zakona koji bi razrešili neka nejasna pravna pitanja koja se tiču kriptovaluta. Na ovaj način USA nastoji da pogura industriju kriptovaluta, kako ne bi zaostali u odnosu na ostatak sveta.

Sa druge strane okeana, nominacija Christine Lagarde za buduću predsednicu Evropske Centralne Banke (ECB) takođe je u velikoj meri značajna za budućnost kriptovaluta. Prema pisanju Forbes-a Christine Lagarde je u svojim izjavama ranije ove godina navela da nove tehnologije kao što su kriptovalute, očigledno potresaju sistem, s tim da ne bi trebalo potresati postojeći sistem do te mere da se izgubi njegova neophodna stabilnost, uz isticanje važnosti kriptovaluta i blockchain tehnologije. Iako je ovo očigledno upozorenje i oprezan stav po pitanju kriptovaluta, ipak je blaži od stava koji je u svojim izjavama iznosio Mario Draghi, dosadašnji predsednik ECB, koji je u svojim izjavama navodio da kriptovalute nisu valite već “visokorizična” sredstva, distancirajući ECB i druge centrane banke od kriptovaluta i preuzimanja odgovornosti za regulisanje istih.

Sudeći po ovim analizama datim u The Wall Street Jurnal-u i The Forbes-u, u budućnosti će kriptovalute u daleko većoj meri biti na radaru država i međunarodnih organizacija. Iako je ovo možda dobra vest za tradicionalne investitore, na drugoj strani ostaje veliki broj trenutnih korisnka kriptovaluta koji njihovu neregulisanost ne vide kao nedostatak, već naprotiv kao prednost.

05/07/2019

Sa razvojem novih tehnologija promenile su se navike gledalaca vezane za praćenje televizijskog programa, tako da se ljudi sve više okreću online servisima koji im omogućavaju da sami izaberu kada, gde i na kom uređaju će pratiti sadržaj koji ih interesuje.

Servisi kao što su Netflix i Amazon omogućavaju gledaocima pristup sadržaju koji n**e (filmovi, serije...) koji je nezavistan od internet provajdera gledaoca i nad kojim provajder nema nikakvu kontrolu, naravno uz plaćanje odgovarajuće pretplate. Za ovaj tip servisa koristi se termin OTT platforme (eng. Over The Top), što sugeriše da korisnici ovih serivsa dobijaju nešto više u odnosu na tradicionalni vid praćenja sadržaja.

Zakon o autorskom i srodnim pravima daje i samim autorima pravo da učine svoje delo dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere, odnosno da na inetrnet postave svoja dela i tako ih učine dostupnim javnosti.

OTT usluga, koja je najpribližnija definiciji On demand usluge (medijska usluga na zahtev), može se pružati u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima. U skladu sa čl. 74 ovog zakona pružaoci OTT usluge ne pribavljaju odobrenje REM-a, već se samo registruju u Registru medijskih usluga Regulatora. Dakle, jedina obaveza potencijalnih pružalaca OTT usluge bila bi da obaveste regulatorno telo da žele da pružaju usluge na teritoriji Srbije.

Ipak, iako nema velikih regulatornih prepreka, na našem tržištu još uvek se nisu razvile domaće platforme koje bi pružile legalnu alternativu pristupu novim filmovima i serijama. Moguće je da na to utiču velike tradicionalne telekomunikacione kuće, koje i dalje favorizuju tradicionalni vid usluge. Ipak, u regionu uspešno posluje PickBox servis koji je usluge najpre pružao samo na teritoriji Hrvatske, da bi vremenom prerastao u striming servis koji pokriva ceo region. Dakle, tržište pozitivno reaguje na ovakve servise tako da bi u bliskoj budućnosti na tržištu mogli da vidimo više regionalnih servisa koji funkcionišu po principu Netflix-a, koji bi uticali da se domaći medijski sektor razvija u nekom novom smeru.

Advokatska kancelarija Žikić

15/07/2023

01/06/2023

30/12/2022

20/11/2019

28/10/2019

13/10/2019

17/09/2019

12/09/2019

06/09/2019

09/08/2019

10/07/2019

05/07/2019

Address

Opening Hours

Website

Alerts

Contact The Practice

Shortcuts

Share

Category

Monday	08:30 - 13:30
Tuesday	08:30 - 13:30
	17:00 - 19:00
Wednesday	08:30 - 13:30
Thursday	08:30 - 13:30
	17:00 - 19:00
Friday	08:30 - 13:30