Advokatska kancelarija Ćirić Advokat Miljan Z. Ćirić

11/06/2022

Osnovne informacije o prekršajnom nalogu, sporazumu o priznanju prekršaja, zahtevu za sudskim odlučivanjem po prekršajnom nalogu i rokovima zastare prekršaja

Jedan od fokusa advokatske kancelarije "ĆIRIĆ" jeste prekršajno pravo, posebno prekršaji u saobraćaju budući da se oni u praksi najčešće javljaju. Građani nam se često obraćaju sa pitanjem vezanim za ovu vrstu prekršaja. Neka od njih su “šta činiti kada im stigne poziv od sudije za prekršaje, kolika je kazna zaprećena u konkretnom slučaju, na koji način možemo da im pomognemo u odbrani, koliki je rok za zastarelost prekršaja, šta predstavlja prekršajni nalog, šta je sporazum o priznanju prekršaja, a šta zahtev za sudsko odlučivanje po prekršajnom nalogu.”

Advokatska kancelarija "ĆIRIĆ" poseduje veliko iskustvo u odbranama u prekršajnim postupcima. O tome govori veliki broj slučajeva u kojima smo klijente oslobodili prekršajnog gonjenja usled obustave postupka. Takodje imamo veliki broj slučajeva u kojima smo klijente meritorno oslobodili prekršajne odgovornosti zbog nedostatka dokaza, pa se iz tog razloga Advokatska kancelarija ĆIRIĆ smatra vodećom u ovoj grani prava.

U ovom tekstu pokušaćemo da odgovorimo na ključna pitanja sa kojima se susrećemo u praksi, kako bi građani bili upoznati sa svojim pravima u slučaju da su učinili prekršaj. Svakako, naš savet je da u prekršajnim postupcima angažujete advokata koji se bavi ovom materijom, jer će samo tako dobiti adekvatnu odbranu.

Prekšajni nalog saobraćajne policije

Prekršajni nalog se izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom kao prekršajna sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu, što znači da se radi o lakšim prekršajima.

Prekšajni nalog je uveden kako bi se sudovi rasteretili mngobrojnih prekršajnih postupaka. Upravo iz razloga što se isti izdaje kod lakših prekršaja, licu kome je izdat daje se mogućnost da prihvati prekršajnu odgovornosti i u određenom roku plati polovinu novčane kazne.

To znači da ukoliko primera radi, saobraćajni policajac izda prekršajni nalog u njemu će pisati kolika je novčana kazna koju treba da se plati. Licu protiv koga je izdat prekršajni nalog daje se rok od 8 dana od dana prijema prekršajnog naloga da plati polovinu izrečene kazne, čime prihvata svoju odgovornost za učinjen prekršaj. Međutim, ukoliko navedeno lice ne prihvata odgovornost za učinjen prekšaj ima pravo da u tom roku od 8 dana podnese zahtev za sudsko odlučivanje. Ukoliko po proteku ovog roka, lice ne učini ništa od navedenog, izdati prekršajni nalog je konačan i izvršan. Takođe, po proteku roka od 8 dana upisuje se u registar neplaćenih novčanih kazni. Ovaj rok je jako kratak, te je potrebno odmah delovati, odnosno konsultovati se sa advokatom da li platiti pola od navedene sume ili ima osnova za vođenje prekršajnog postupka.

Zahtev za sudsko odlučivanje po prekršajnom nalogu

Ukoliko lice ne prihvata odgovornost za prekršaj za koji mu je izdat prekršajni nalog, može podneti nadležnom prekršajnom sudu zahtev za sudsko odlučivanje u roku od 8 dana od dana kada mu je prekršajni nalog izdat. Upravo ovaj zahtev predstavlja sam prekršajni nalog koji mora da bude potpisan od strane lica kome je izdat. Sud na osnovu tog zahteva donosi rešenje o pokretanju prekršajnog postupka. Po donošenju rešenja o pokretanju prekršajnog postupka, smatra se da odluka o novčanoj kazni iz prekršajnog naloga nije izrečena. Dakle, i u prekršajnom postupku važi pretpostavka nevinosti baš kao i u krivičnom postupku. Okrivljeni može da podnese sudu pisanu odbranu, ili da se usmeno, pred sudom, izjasni o navedenom prekršaju. Ukoliko sud utvrdi da okrivljeni nije odgovoran za učinjen prekršaj doneće oslobađajuću presudu, a ukoliko utvrdi da jeste odgovoran svojom odlukom će ga obavezati da novčanu kaznu iz prekršajnog naloga plati u punom iznosu.

Dakle, ukoliko lice želi sudsko odlučivanje ima pravo na to, ali je jako važno da sačuva izdati prekršajni nalog i da ne propusti rok od 8 dana.

Sporazum o priznanju prekršaja

Ukoliko je protiv okrivljenog pokrenut prekršajni postupak, na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, okrivljeni ili njegov branilac (advokat za prekršaje) može mogu ovlašćenom podnosiocu zahteva da predlože zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja. Isto tako, ovlašćeni podnosilac zahteva može zaključenje takvog sporazuma predložiti okrivljenom ili njegovom braniocu.

Ovaj sporazum podrazumeva mogućnost pregovaranja o uslovima priznanja prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret i može se zaključiti i dostaviti sudu sve do donošenja prvostepene odluke suda. Međutim, sporazum o priznanju prekršaja ne može se zaključiti za prekršaj za koji se izdaje prekršajni nalog.

Ukoliko sud prihvati takav sporazum nije moguće uložiti žalbu na takvu odluku suda, međutim ukoliko ga sud ne prihvati doneće rešenje o odbijanju sporazuma, a na koje stranke i branilac mogu uložiti žalbu u roku od 8 dana od dana prijema rešenja.

Da li treba primiti poziv prekršajnog suda

Građani često pogrešno smatraju da će izbegavanje uručenja poziva za saslušanje okrivljenog, odnosno zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i davanje pisane odbrane, dovesti izbegavanja prekršajne odgovornosti ili ga bar prolongirati kako bi isti zastario. Međutim, to nije tačno, i to iz više razloga.
Iako se takva pismena dostavljaju lično, ukoliko se okrivljeni ne zatekne na adresi na kojoj je prijavljeno dostavljač će pismeno predati nekome od njegovih punoletnih članova domaćinstva, koji je dužan da pismeno primi i time se smatra da je dostavljanje izvršeno. Ali, ukoliko član domaćinstva odbije prijem dostavljač će zabeležiti na dostavnici da je prijem odbijen, ko je odbio prijem, kao i dan i sat kada je prijem odbijen, a pismeno će ostaviti u stanu ili pribiti na vrata primaoca i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Ako se na adresi gde se dostavljanje treba izvršiti niko ne zatekne, pismeno će se ostaviti u poštanskom sandučetu ili pribiti na vrata obaveštenje da lice kome je pismeno upućeno treba da ga preuzme u sudu u roku od 15 dana od dana pokušanog dostavljanja. Po proteku ovog roka pismeno se ističe na oglasnoj tabli i internet stranici suda. Na dalje, po isteku roka od osam dana, od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli i internet stranici suda, dostavljanje se smatra izvršenim.

U praksi se najčešče dešava da sudovi ponove slanje pismena jednom, ali ako se drugi put vrati pismeno, ističe se na oglasnu tablu suda.

Zastarelost prekršaja

Zasterelost može nastupiti za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka, ali i za izvršenje kazne ili zaštitne mere.

Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka

Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka nastupa kada protekne godinu dana od kada je učinjen prekršaj, odnosno izdat prekršajni nalog. To znači da ukoliko protekne godinu dana od učinjenog prekršaja za isti se ne može pokrenuti niti voditi prekršajni postupak. Međutim, zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom prekršajnog suda koja se preduzima radi vođenja postupka, što dalje da posle svakog prekida zastarevanje ponovo počinje da teče.

Ovde postoji izuzetak, jer posebnim zakonima može biti propisan duži rok zasterelosti i to za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, javnih nabavki, prometa roba i usluga, životne sredine, sprečavanja korupcije i vazdušnog saobraćaja, s tim što taj rok ne može biti duži od 5 godina.

Apsolutni rok zastarelosti za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka nastupa kada protekne dva p**a onoliko vremena koliko je zakonom propisano za zasterelost, što predstavlja 2 godine za najveći broj prekršaja od kada je prekršaj učinjen, odnosno od kada je izdat prekršajni nalog.

Zastarelost izvršenja kazne ili zaštitne mere

Zastarelost izvršenja kazne ili zaštitne mere počinje da teče od dana pravosnažnosti presude kojom je izrečena kazna ili zaštitna mera. Ona nastupa kada protekne godinu dana od dana pravosnažnosti presude. To znači da se protekom tog roka izrečna kazna i zaštitna mera ne mogu izvršiti.

Do prekida zastarelosti dolazi svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne, odnosno zaštitne mere, te posle svakog prekida zastarevanje ponovo počinje da teče.

Apsolutni rok zastarelosti izvršenja kazne ili zaštitne mere nastupa kada protekne dva p**a onoliko vremena koliko se po zakonu traži za izvršenje kazne, odnosno zaštitne mere.

22/02/2022

Naplata štete za povrede pešaka

Naplata štete za povrede pešaka u saobraćaju
Ukoliko vam se dogodi da Vas na pešačkom prelazu udari auto, autobus, kamion ili bilo koje drugo prevozno sredstvo, znajte da imate pravo na nadoknadu štete od povreda kao i eventulanih troškova lečenja.

Za treće lice koje je pretrpelo štetu u saobraćajnoj nezgodi potpuno je irelevantna krivica štetnika. Putnik, odnosno pešak, koji je pretrpeo povrede nije u obavezi da čeka okončanje krivičnog ili prekršajnog postupka da bi nadoknadio štetu. Ukoliko su u saobraćajnoj nezgodi učestvovala dva automobila, putnik, odnosno pešak može nadoknaditi pretrpljenu štetu od osiguravajućeg društva kod kog je bilo koje od ta dva automobila osigurano od autoodgovornosti. Ukoliko se naknadno utvrdi krivica jednog od njih, tada se osiguranja mogu međusobno regresirati, ali to ne zadire u prava putnika, odnosno pešaka, niti je za iste od značaja.

12/11/2021

02/05/2021

🏠FAKTIČKA EKSPROPRIJACIJA NEPOKRETNOSTI 💵

- kada je oduzimanje ili ograničenje prava na nepokretnosti izvršeno bez sprovedenog postupka eksproprijacije-

Članom 1 stav 1 Protokola uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda izmenjenih u skladu sa Protokolom br. 11, propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, te da niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Članom 58 stav 1 do 3 Ustava RS je jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu, utvrđenog na osnovu zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne i da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine. Zakonom o eksproprijaciji ("Sl. glasnik RS" 53/05 i 20/09 55/2013-OUS i 106/2016-aut. tumačenje), propisano je članom 1 da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, članom 4 da se danom pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji menja sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti (potpuna eksproprijacija), članom 5 stav 1 da se eksproprijacijom može ustanoviti i službenost na nepokretnosti ili zakup na zemljištu na određeno vreme (nepotpuna eksproprijacija), članom 25 st. 1 i 4 da predlog za eksproprijaciju može podneti korisnik eksproprijacije tek pošto je u skladu sa ovim zakonom utvrđen javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti i da se predlog za eksproprijaciju podnosi opštinskoj upravi opštine na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost predložena za eksproprijaciju u roku od 1 godine od dana utvrđivanja javnog interesa za eksproprijaciju, članom 41 stav 2 da se visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi, članom 42 stav 1 da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano.

Kada je u pitanju ograničenje prava na imovinu, neophodno je u svakom konkretnom slučaju voditi računa o postojanju pravične ravnoteže između opšteg, javnog i privatnog interesa, a faktička eksproprijacija, kada je oduzimanje ili ograničenje prava na nepokretnosti izvršeno bez sprovedenog postupka eksproprijacije, zaštićena je pravom na tržišnu naknadu, bez obzira što nije vođen postupak, odnosno ne postoji formalna odluka o oduzimanju, odnosno ograničenju imovine. Iz navedenog nesumnjivo proizlazi pravo na naknadu, ukoliko je došlo do faktičke eksproprijacije nepokretnosti, koju je dužan isplatiti onaj u čiju korist, odnosno za čije potrebe je faktička eksproprijacija izvršena

25/04/2021

TUŽBE ZA OBRADU KREDITA



Tema zakonitosti naplate troškova obrade kredita koje su banke naplaćivale svojim klijentima je postala vrlo aktuelna u poslednjih godinu dana. Da li banke imaju pravo na naplatu troškova obrade kredita ili nemaju, pitanje je o kome trenutno odlučuju mnogi sudovi u Srbiji, a koje klijenti banaka sve češće postavljaju advokatu.

Banke su u ugovorima o kreditu određivale naplatu tzv. troškova obrade kredita i to su imenovale na različite načine (npr. troškovi praćenja i administriranja kredita). U svakom slučaju, troškovi su naplaćivani za kredite u svim valutama, a naplaćivani su, takođe, svim klijentima bilo da je reč o pravnim licima, bilo da je reč o fizičkim licima i bez obzira o kojoj vrsti kredita se radi tj. da li je reč o potrošačkim kreditima, stambenim itd. Zbog toga se klijenti banaka sve češće odlučuju da se obrate advokatu da sudskim putem ostvare svoja prava.

Takođe, iznos tih troškova banke određuju u procentima od iznosa kredita (npr. 1.5% od 150.000 dinara). Tako je banka sticala za istu uslugu različitu količinu novca, u zavisnosti od visine kredita, jer je očigledno teže službeniku banke da sa računa banke na račun klijenta prebaci iznos od 100.000.000,00 dinara, u odnosu na iznos od 100.000,00 dinara.

Jasno, troškovi obrade kredita za kredite koji su iste vrste se ne razlikuju značajno, kao što je razlika u naplati tih troškova značajna. Iznos koji banke naplaćuju na ime troškova obrade kredita ide i preko hiljadu evra kod dugoročnih kredita.

Ukoliko Vam je banka naplatila naknadu za obradu kredita, imate pravo da putem tužbe povratite novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom.