Advokatska kancelarija

26/02/2020

15/02/2020

Kupljena roba vam ne odgovara ili se pokvarila i želite da je reklamirate trgovcu koji vam je istu prodao. Pitate se da li je prilikom reklamacije obavezna ambalaža?

23/01/2020

Da li nakon što je registrovana agencija u APR-u, može da se menja ili dodaje logo na pečatu? Da li je potrebno da se dostavlja neka dodatna dokumentacija za logo?

Prema Zakonu o privrednim društvima, privredna društva nisu dužna da imaju niti da koriste pečat. Ipak ukoliko ga koristite, trebalo bi da bude u skladu sa opštim aktima koje ste doneli. Tako na primer za osnivanje sportskog odruženja je potrebno u Statutu da regulišete izgled i upotrebu pečata. Svakako je potrebno da budu usaglašeni. Da li potreban postupak izmene dokumentacije, zavisi od svake konkretne situacije.

22/01/2020

Kratak pregled carinske terminologije

ATA karnet je međunarodni carinski tranzitni dokument koji u svetu sinonim pasoša za robu. Koristi se za pojednostavljenje privremenog uvoza, a u Srbiji ga može izdati Privredna Komora Srbije za postupak privremenog izvoza (i ponovnog uvoza robe u nepromenjenom stanju). U praksi se najčešće koristi za privremeni uvoz/izvoz robe za sajamske izložbe, kao i robi namenjenoj za ličnu ili profesionalnu upotrebu, trgovačke uzorke, stručnu i naučnu opremu. Rok važnosti ovog dokumenta je do 12 meseci. Specifičnost ovog dokumenta ogleda se i u tome što se može koristiti bez angažovanja špeditera.

Bankarska garancija je bankarski uslužni posao kojim banka garantuje poveriocu da će dužnik uredno da izvrši svoju obavezu, tj. da će poveriocu da izmiri obavezu o dospeću ako to dužnik ne učini. Banka se kod ovih poslova pojavljuje u ulozi jemca.

Bescarinska zona je područje koje je obično smešteno pokraj međunarodne luke i na koje uvezena dobra mogu biti iskrcana, uskladištena i ponovno ukrcana bez plaćanja carine (customs duties) ili drugih vrsta posrednih poreza (indirect tax), uz uslov da ne budu uvezena u zemlju u kojoj se bescarinsko područje nalazi. Bescarinskim područjima obično se smatraju područja izvan državnog područja zemlje, kao i područja u kojima trgovci mogu da posluju bez ograničenja.

Carinarnica je organizacioni, odnosno područni organ u strukturi Uprave carina gde se u celini ili delimično mogu sprovesti sve ili pojedine carinske radnje utvrđene carinskim propisima.

Carinska kontrola obuhvata pojedine radnje koje preduzima carinski organ (u Republici Srbiji: Uprava carina), kao što su pregled robe, uzimanje uzoraka, kontrola postojanja i autentičnosti dokumentacije, pregled knjigovodstvenih i drugih dokumenata, pregled prevoznih sredstava, pregled prtljaga i druge robe koju jedno lice nosi sa sobom ili na sebi i sprovođenje službenih provera i sličnih radnji u cilju obezbeđivanja pravilne primene carinskih i drugih propisa.

Carinska plomba predstavlja carinsko obeležje koje se postavlja u određenim carinskim postupcima, kako bi se sprečilo neovlašćeno raspolaganje robom, i očuvala istovetnost robe. U carinska obeležja spadaju još i carinski štambilj i carinski pečat.

Carinska roba je roba koja se unosi ili prima u carinsko područje, kao i roba koja se iz tog područja izvozi ili šalje. Carinskom robom smatra se i roba koja tranzitira tim carinskim područjem, odnosno koja se prenosi preko tog carinskog područja.

Carinska tarifa je sistematizovani spisak roba sa stopama carine. Carinsku tarifu čine nomenklatura robe i stope, odnosno iznos carine propisane za pojedine robe u toj nomenklaturi.

Carinski agent je fizičko ili pravno lice registrovano za obavljanje delatnosti međunarodne špedicije, koje je Uprava carina ovlastila da sprovodi radnje u carinskom postupku ili u vezi sa tim postupkom.

Carinski dug je obaveza lica da plati iznos carine i drugih uvoznih dažbina za određenu robu, u skladu sa propisima.

Carinski nadzor je skup opštih mera i radnji Uprave carina u cilju sprovođenja carinskih i drugih propisa u odnosu na robu koja podleže carinskom nadzoru, uključujući mere za obezbeđenje istovetnosti robe od prispeća na carinsko područje do okončanja carinskog postupka (praćenje i čuvanje carinske robe, uzimanje uzoraka, prospekata, fotografija ili drugih podataka), stavljanje carinskih obeležja i overu propisanih dokumenata.

Carinski organ je nadležna organizaciona jedinica ili ovlašćeni službenik Uprave carina.

Carinski postupak je postupak stavljanja robe u slobodan promet, postupak tranzita, postupak carinskog skladištenja, postupak aktivnog oplemenjivanja, postupak prerade pod carinskom kontrolom, postupak privremenog uvoza, postupak pasivnog oplemenjivanja i postupak izvoza, gde učesnici u postupku stiču prava i obaveze vezane za robu.

Carinski prelaz je mesto određeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije na graničnom prelazu.

Carinski status je status robe u carinskom postupku, kojim se roba označava kao domaća ilistrana.

Carinsko područje obuhvata teritoriju, teritorijalne vode i vazdušni prostor iznad određene zemlje.

Carinsko skladište može biti javno skladište ili privatno skladište:
- javno skladište je carinsko skladište u kome lice može da skladišti robu
- privatno skladište je carinsko skladište namenjeno skladištenju robe držaoca skladišta

CITES konvencija (the Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) je konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore. Cilj ovog međunarodnog sporazuma jeste da se osigura da međunarodna trgovina primercima divljih životinja i biljaka, njihovim delovima i derivatima ne ugrozi opstanak istih vrsta u prirodi.

Crveni kontrolni prolaz koriste putnici koji prijavljuju sve što nose sa sobom, u putničkom prometu.

Deklarisanje je radnja kojom lice od carinskog organa zahteva, u propisanoj formi i na propisani način, sprovođenje odgovarajućeg carinskog postupka nad robom.

Deklarant (podnosilac deklaracije) je lice koje podnosi deklaraciju u svoje ime ili lice u čije ime se podnosi deklaracija.

Domaća roba je:
- roba u celini dobijena ili proizvedena u carinskom području
- roba uvezena iz drugih država koja je stavljena u slobodan promet
- roba dobijena ili proizvedena u carinskom području, ako je dobijena ili proizvedena od robe uvezene iz drugih država koja je stavljena u slobodan promet ili koja je u celini dobijena ili proizvedena u carinskom području, a sadrži robu uvezenu iz drugih država koja je stavljena u slobodan promet.

Držalac skladišta je lice kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladištem.
EUR 1 je obrazac koji predstavlja dokument od posebnog značaja za uvoznike jer ukazuje na moguće preferencijalno poreklo robe u njihovoj zemlji i samim tim umanjuje troškove carinjenja robe.

Fitosanitarna kontrola je kontrola kojoj na graničnim prelazima podležu pošiljke bilja, biljnih porizvoda i propisani objekti, sredstva za ishranu bilja i sredstva za zaštitu bilja u skladu sa Zakonom o zdravlju bilja, Zakonom o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta i Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja. Sprovodi je organ ministarstva nadležnog za poljoprivredu – fitosanitarna inspekcija.

Intelektualnu svojinu čine posebna, specifična prava koja imaju autori, pronalazači i ostali nosioci prava intelektualne svojine. Intelektualna svojina nije konkretno, materijalno vlasništvo nad nekim predmetom, već pravo, odnosno skup ovlašcenja koje pravni poredak zemlje priznaje nosiocu prava intelektualne svojine.

Јavno skladište je carinsko skladište u kome lice može da skladišti robu.

Korisnik skladišta je lice koje je prema deklaraciji obavezno da stavi robu u postupak carinskog skladištenja ili lice na koje su prava i obaveze tog lica prenete.

Krijumčarenje je kretanje robe preko carinske linije na skriven način i uz izbegavanje mera carinskog nadzora, pri čemu se izbegava, delimično ili u celini, plaćanje uvoznih dažbina, primena zabrana, odnosno ograničenja ili se pribavljaju pogodnosti protivno odredbama zakona koje primenjuju carinski organi.

Lice sa prebivalištem/sedištem u Srbiji je:
- fizičko lice koje ima prebivalište na teritoriji Srbije;
- pravno lice koje ima sedište, registrovano predstavništvo ili stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Srbije.

Lični prtljag uglavnom obuhvata predmete odevanja, lične higijene, ishrane, raznu tehničku robu, sportske rekvizite, lekove i sl. To su, zapravo, predmeti potrebni za putovanje, a njihova neophodnost ceni se u svakom konkretnom slučaju, na osnovu godišnjeg doba, zanimanja, svrhe i trajanja putovanja itd.

Nosilac odobrenja je lice koje je dobilo određeno odobrenje u carinskom postupku.

Ovlašćeni carinski službenik je lice zaposleno u Upravi carina koje obavlja poslove u skladu sa odredbama Carinskog i drugih zakona, kao i u skladu sa ovlašćenjima prenetim od direktora.

Pariteti isporuke su međunarodna pravila za tumačenje trgovačkih termina u unutrašnjoj i međunarodnoj trgovini, koji definišu: cenu koju plaća kupac, stranu koja snosi troškove prevoza i dopreme, stranu koja snosi rizik (osiguranje robe). Pariteti se revidiraju na svakih deset godina, a na snazi su trenutno pariteti INCOTERMS 2010, kojih ima ukupno 11.

Posredni zastupnik je pravno lice registrovano za poslove međunarodne špedicije i upisano u poseban registar zastupnika kod Uprave carina. Posredni zastupnik je dužan da vodi evidenciju o svim radnjama koje preduzima kao posredni zastupnik pred carinskim organima, a na način koji odredi Uprava carina.

Potvrda o fitosanitarnom pregledu jeste potvrda koju izdaje nadležni državni organ (Ministarstvo poljoprivrede) kao dokaz da sadržaj pošiljke ispunjava uvozne propise dostavne destinacije. Potvrda garantuje da je sadržaj pošiljke ispitan i da ne sadrži opasne štetočine i biljne bolesti.

Potvrda o poreklu je poseban dokument koji dokazuje da roba koja se transportuje zaista vodi poreklo iz određene zemlje. Ova potvrda takođe može u prilogu da ima deklaraciju proizvođača, dobavljača, izvoznika ili bilo koga ko je kompetentan da garantuje poreklo robe.

Privatno skladište je carinsko skladište namenjeno skladištenju robe držaoca skladišta.

Privremeni uvoz je carinski odobren postupak u okviru kog se strana roba koristi u zemlji uz obavezu ponovnog izvoza u neizmenjenom stanju, osim zbog neuobičajenog smanjenja vrednosti zbog njene upotrebe. Na privremeno uvezenu robu ne plaća se carina ili se plaća po sniženoj stopi i na nju se ne primenjuju mere komercijalne politike (spoljnostrgovinska ograničenja), osim ako posebnim propisima nije drugačije regulisano.

REF 4 je obrazac koji strani državljanin popunjava ukoliko želi povraćaj PDV-a za robu u vrednosti preko 150 evra u dinarskoj protivvrednosti. Uz obrazac koji popunjava prodavac, potrebno je da se prilože i originalni računi, kao i pasoš na uvid. Povraćaj PDV-a može da se traži u roku od tri meseca od dana kupovine.

Rezidenti su sva fizička i pravna lica, preduzeća ili organizacije koje nemaju status pravnog lica, koji prema zakonodavstvu jedne od država strana u njoj podležu oporezivanju po osnovu prebivališta, stalnog mesta boravka, sedišta, registracije. Međutim, ovaj pojam ne obuhvata lica koja u državi strani podležu samo oporezivanju prihoda ostvarenog od postupaka koji nisu u vezi s dobijanjem i (ili) prodajom robe.

Roba poreklom iz određene države, odnosno zajednice država, u skladu sa zakonom obuhvata:
1) robu u celini proizvedenu u toj državi;
2) robu koja je u dovoljnoj meri prerađena u toj državi.

Skrivena roba je roba koja nije prijavljena carinskom organu koja se prenosi ili prevozi tako da sprečava ili otežava prepoznavanje ili otkrivanje prilikom uobičajenog pregleda koji vrši carinski organ.

Slobodna zona je prostor isključen iz carinske teritorije jedne države, na kome se obavlja niz privrednih aktivnosti, kao što su proizvodnja, dorada, prerada, ambalažiranje, transportne usluge, usluge smeštaja, skladištenja i drugi poslovi. U zoni se nalaze i carinske ispostave, špediterske ispostave, preduzeća za kontrolu kvaliteta i kvantiteta.

Stavljanje robe u slobodan promet podrazumeva okončanje propisanih postupaka u vezi sa uvozom robe, kao i naplatu svih propisanih uvoznih dažbina, poreza, akciza i drugih naknada. Time strana roba stiče status domaće robe.

Strana roba je roba koja nije definisana kao domaća roba, kao i domaća roba koja je izneta iz carinskog područja
Špedicija se najčešće odnosi na postupak carinjenja i to uglavnom na slučajeve kada treće lice obavlja špediterske usluge za pošiljoca ili primaoca bilo da je u pitanju carinjenje uvoznih ili izvoznih pošiljaka.

TARIS je skraćenica za Integrisanu tarifu Srbije. Predstavlja bazu podataka Carinske tarife Srbije i zakona, propisa, i podzakonskih akata Republike Srbije koji tretiraju robu pri uvozu, odnosno izvozu, formiranu povezivanjem tarifnih oznaka sa merama komercijalnog zakonodavstva, merama agrarne politike, uvoznim/izvoznim zabranama, restrikcijama, kvantitativnim ograničenjima, tarifnim kvotama i preferencijalima…kodifikovano na način na koji se kodifikuje u Integrisanoj tarifi EU - TARIK (TARif Integre Communautaire). Osnovni elementi TARIS baze su:
• mere;
• nomenklatura;
• dodatni kodovi;
• geografska područja;
• fusnote;
• zakonodavstvo i dr.
TIR karnet (franc. Transport International par la Rout) je carinski dokument kojim se pojednostavljuju carinske formalnosti u međunarodnom transportu robe. Nadzor i postupak nad transportnim sredstvima, kontejnerima i robom u režimu TIR karneta određen je "Carinskom konvencijom o međunarodnom prijevozu robe na temelju karneta TIR". TIR je napravljen da bi maksimalno olakšao međunarodno kretanje roba pod carinskim pečatom.

Tranzit je postupak koji počinje deklarisanjem robe u ulaznoj graničnoj carinarnici ili carinarnici gde je roba prethodno deklarisana, a završava kad se roba, sa odgovarajućim ispravama, dopremi odredišnoj carinarnici.

Uvoz je termin koji se koristi za označavanje unosa proizvoda, usluga ili poslovnih subjekata koji dolaze izvan države. Uvoz predstavlja deo spoljnotrgovinske razmene. Suprotan proces (iznošenje) označava se terminom izvoz.

Uvozne dažbine obuhvataju carinu i druge dažbine koje imaju isto dejstvo, koje se plaćaju pri uvozu robe.

Zeleni kontrolni prolaz je prolaz na graničnom prelazu koji mogu da koriste putnici bez robe koja podleže plaćanju uvoznih dažbina.

21/01/2020

Kako zamrznuti, a kako zatvoriti paušalnu agenciju?

Bilo da ste rešili da samo privremeno prestanete sa radom ili da u potpunosti obrišete svoju agenciju iz Privrednog registra, prvi korak je da je “zamrznete”. Ovim korakom prijavljujete privremeni prekid obavljanja delatnosti, zbog čega će obračun poreza i doprinosa biti prekinut i moći ćete da izmirite celokupno zaduženje bez daljeg gomilanja duga.

Da biste “zamrzli” agenciju potrebno je da uradite sledeće:

Ukoliko je procedura ispoštovana u roku od dva-tri dana, moći ćete da preuzmete Rešenje APR-a o prekidu obavljanja delatnosti.
Nakon donošenja Rešenja APR-a o prekidu obavljanja delatnosti dužni ste da (u roku od 30 dana) elektronski podnesete odgovarajuću poresku prijavu. Ovom prijavom ćete zapravo obavestiti Poresku upravu da ste obustavili delatnost, kako bi vam obračuni poreza i doprinosa bili stopirani.

Ne zaboravite da uvek možete nastaviti delatnost, podnošenjem iste dokumentacije u APR-u. Ukoliko znate tačno kada biste nastavili, tj. “odmrzli” agenciju može se navesti i taj datum prilikom “zamrzavanja”. Takođe, nakon nastavka obavljanja delatnosti opet podnosite elektronsku poresku prijavu kako bi opet krenulo obračunavanje poreza i doprinosa.

U slučaju da se odlučite za brisanje agencije pre nego što krenete u postupak uverite se da ste izmirili sva zaduženja proverom stanja u Poreskoj upravi.

Kada zamrzavate agenciju, vi zapravo privremeno prestajete sa radom i u tom periodu ne vršite delatnost, ne možete da izdajete fakture niti da upravljate novcem agencije, a takođe i ne plaćate porez i doprinose.

Ne postoji ograničenje za zamrzavanje agencije, možete to činiti i više p**a u toku godine, i svaki put kada je odmrznete možete regularno nastaviti sa radom.

Kada gasite agenciju, vi je zapravo potpuno brišete iz registra i ne možete je ponovo aktivirati. Međutim, ukoliko odlučite da ponovo poslujete putem paušalne agencije, možete otvoriti novu agenciju prateći istu proceduru kao i prilikom prve registracije prateći sledeće korake.

Za pravnu pomoć u ovom postupku stojimo Vam radno na raspolaganju.

21/01/2020

NOVO: PREDLOG ZA DOBROVOLJNO NAMIRENJE NOVČANOG POTRAŽIVANJA

Članom 138a Zakona o izvršenju i obezbeđenju uveden je poseban novi postupak koji naše izvršno zakonodavstvo do sada nije poznavalo, a to je postupak dobrovoljnog namirenja novčanih potraživanja pred javnim izvršiteljem, čija primena počinje od 1. januar 2020. godine.

Pravilnik o postupku dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka, objavljen je u „Službenom glasniku RSˮ broj 90/2019 od 20. 12. 2019, a stupa na snagu 1. januara 2020. godine.

Suština ovog postupka je u tome da dužnik postigne sporazum sa poveriocem uz posredovanje javnog izvršitelja, ali bez ulaženja u izvršni postupak i uz znatno manje troškove. Ovde nije reč o izvršnom postupku, već o obligacionom odnosu između dužnika i poverioca koji bi postigli dogovor i njegovim ispunjenjem izbegli izvršni postupak.

Cilj ovog tzv. mekog metoda naplate dugovanja jeste smanjenje broja izvršnih postupaka i predstavlja poslednju šansu da se strane u nekom obligacionom odnosu dogovore u pogledu ispunjenja utvrđenih obaveza.

Postupak dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka započinje podnošenjem pismenog predloga izvršnog poverioca, koji je obavezan da, uz ovaj predlog, javnom izvršitelju dostavi i izvršnu ili verodostojnu ispravu kojom dokazuje postojanje i dospelost svog potraživanja. Dakle, inicijativa za ovaj postupak mora da potekne od izvršnog poverioca.

U postupku učestvuje javni izvršitelj po izboru izvršnog poverioca, a izuzetno, ukoliko se postupak dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka vodi radi dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih ili srodnih delatnosti, predlog se podnosi javnom izvršitelju čija se nadležnost određuje u skladu sa članom 393. Zakona.

Javni izvršitelj naložiće izvršnom poveriocu da uplati predujam na ime troškova ovog postupka u skladu sa odredbama Javnoizvršiteljske tarife

Nakon dostavljanja dokaza o uplati predujma, javni izvršitelj poziva izvršnog dužnika da dobrovoljno namiri novčano potraživanje

Kao što se vidi, javni izvršitelj će imati posredničku ulogu u postizanju sporazuma između dužnika i poverioca.

Postupak se smatra okončanim:

– bezuspešnim protekom roka od 60 dana,

– zaključenjem sporazuma između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika

– dobrovoljnim namirenjem novčanog potraživanja iz izvršne ili verodostojne isprave.

U slučaju da potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave bude dobrovoljno namireno u celini ili delimično, kao i u slučaju zaključenja sporazuma između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, javni izvršitelj ima pravo na naknadu u skladu sa Javnoizvršiteljskom tarifom, pri čemu troškove ovog postupka konačno snosi izvršni dužnik.

Sporazum potpisuju izvršni poverilac i izvršni dužnik, pri čemu njime uređuju dalji odnos između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika u pogledu namirenja novčanog potraživanja – plaćanje duga na rate, otpust duga i dr.;

Osim toga, bitna je i zakonska odredba po kojoj, pokretanjem postupka dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka, nastaje zastoj zastarelosti u trajanju od šezdeset dana.

O okončanju postupka dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja javni izvršitelj sačinjava zapisnik.

13/01/2020

Novi rok za evidentiranje stvarnih vlasnika firmi

Rok za evidentiranje stvarnih vlasnika preduzeća u Srbiji je produžen do 31. januara 2020. godine.

Preduzeća će tako izbeći kazne za neupisivanje stvarnog vlasnika koje se kreću od 500.000 dinara do dva mliona dinara za pravno lice, odnosno od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

13/12/2019

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU:

Od 1. januara 2020. godine od izvršenja izuzeta sva primanja po osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodicama sa decom

Od 1. januara 2020. godine, kada počne primena odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 54/2019) dužnik, vlasnik nepokretnosti više neće moći da ostane bez stana zbog komunalnog duga manjeg od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Takođe, zakonskim izmenama predviđena je potpuna zaštita porodilja i dece - tako što će po prvi put biti izuzeta od izvršenja sva primanja po osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodicama sa decom.

Ovo su najvažnije novine Zakona koje je 26. jula 2019. godine usvojila Narodna skupština Republike Srbije, a koje imaju za cilj poštovanje načela srazmere, i sprečavanje unovčavanja imovine dužnika značajne vrednosti radi namirenja bagatelnog ili nesrazmerno manjeg iznosa potraživanja.

Izmene zakona predvidele su i promene zaštićenog iznosa za naplatu potraživanja, u cilju jačanja socijalne komponente Zakona i zaštite ekonomski slabih slojeva stanovništva.

Kada je reč o plati ili zaradi, odnosno naknadi plate ili zarade, od sledeće godine izvršenje će moći da se sprovede do njihove polovine (umesto dve trećine) odnosno do njihove četvrtine (umesto polovine), ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.

Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti do njihove trećine, a na minimalnoj zaradi sprovodi se do njene četvrtine (umesto polovine).

Takođe, izvršenje na zaradi, plati ili penziji radi namirenja potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja moći će da se sprovede samo do polovine primanja.

Kada je o penziji reč, izvršenje se može sprovesti do njene trećine (umesto dve trećine), odnosno četvrtine, kada je reč o penziji koja ne prelazi iznos prosečne penzije, odnosno desetine kada je reč o minimalnoj penziji (umesto polovine).

Predviđeno je da će se javno nadmetanje za prodaju nepokretnih i pokretnih stvari izvršnog dužnika pored propisanog, važećeg sistema, sprovoditi i u obliku elektronskog javnog nadmetanja počev od 1. marta 2020. godine, dok će se elektronska aukcija isključivo sprovoditi počev od 1. septembra 2020. godine.

Tako će prodaja nepokretnosti u izvršnom postupku ubuduće biti potpuno anonimna i automatizovana, kroz elektronsku platformu za javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti i pokretnih stvari (e aukciju).

Elektronska platforma funkcionisaće tako da ni javni izvršitelj, ni sud neće znati ko je zainteresovan za kupovinu, što znači da će ponuđač biti anoniman.

Drugi segment automatizacije izvršnog postupka tiče se uvođenja elektronske oglasne table, koja će biti uspostavljena kao javni registar.

Naime, na internet prezentaciji svakog suda opšte ili posebne nadležnosti u Srbiji, unošenjem ličnih podataka, građani će moći da provere da li im se dostavlja bilo kakav akt ili odluka koji potiču iz izvršnog postupka.

Razlog ove izmene je praktične prirode, kažu autori zakonskih izmena, ukazujući da će na ovaj način strankama biti znatno jednostavnije i dostupnije da se informišu putem elektronske oglasne table.

Izmenjeno je i pravilo o tome ko ne može biti kupac u postupku izvršenja, tako što su javni izvršitelji, njihovi zamenici i pomoćnici, kao i druga lica zaposlena kod javnog izvršitelja u potpunosti izuzeta od ove mogućnosti, bez obzira da li postupaju u konkretnom predmetu ili ne.

Izmenama ZIO duplo su produženi rokovi zastarelosti za gonjenje javnih izvršitelja.

Subjektivni rok koji se računa od dana saznanja za učinjenu povredu - povećan je sa šest meseci na godinu rana i objektivni rok koji se računa od dana učinjene povrede - sa godinu na dve godine.

Takođe, propisano je da ne može teći zastarelost vođenja disciplinskog postupka za vreme dok se vodi upravni spor radi poništavanja rešenja o disciplinskom kažnjavanju javnih izvršitelja, a povećan je i rok zastarelosti za vođenje disciplinskog postupka sa godinu na dve godine.

Novine predviđaju i zabranu nagomilavanja troškova za dužnike, pa se uvode nova pravila koja onemogućavaju izvršne poverioce da naplate troškove postupka u situaciji kada protiv istog dužnika podnose više predloga za izvršenje za potraživanja koja su mogla biti obuhvaćena jednim predlogom za izvršenje ili u slučaju "cepanja" potraživanja po osnovu glavnice, kamate i troškova postupka.

U svim ovim slučajevima, izvršni poverioci mogu svoje pravo ostvariti u jednom izvršnom postupku, pa čak i da to ne učine (nego namirenje ostvaruju u više postupaka) imaće pravo na naknadu troškova samo za jedan postupak.

Pored toga, novine u zakonu će omogućiti značajno manje troškove u tzv. "budžetskim" predmetima u kojima se kao izvršni dužnik označava Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno direktni i indirektni budžetski korisnici.

Naime, u ovim slučajevima, pre predloga za izvršenje izvršni poverilac će biti dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti Ministarstvo finansija najmanje 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje čime će se produžiti mogućnost za dobrovoljnim namirenjem obaveze.

Autori zakonskih izmena, ukazuju da će smanjenje troškova u svim ovim predmetima ogledati i u smanjenju naknada za javne izvršitelje i to kroz izmene Javnoizvršiteljske tarife("Sl. glasnik RS", br. 59/2016).

Izvršitelji će posebno biti dužni da vode računa o poštovanju načela srazmere, tako što će najpre, prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja, po službenoj dužnosti voditi računa o tome da se izvršenje sprovodi onim sredstvom i na onom predmetu koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni.

07/12/2019

Iako giganti poput Fejsbuka i Gugla svakodnevno prikupljaju i obrađuju veliki broj podataka i osetljivih informacija o građanima Srbije koji su njihovi korisnici, ove kompanije trenutno prolaze ispod radara srpskog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

09/11/2019

Meštanin Ravnog Sela pored Vrbasa, Božidar Caričić dobio je sudski spor protiv Javnog komunalnog preduzeća "Komunalac" iz Vrbasa i tako je oslobođen obaveza plaćanja računa za vodu, pošto ona u tom selu nije za piće, preneo je Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

31/10/2019

Sve što treba da znate o ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti

Kupoprodaja nepokretnosti u Srbiji regulisana je donošenjem novog Zakona o prometu nepokretnosti, kao i njegovih dopuna. Savetujemo da prilikom kupovine nekretnine jedna od ključnih stavki bude kupoprodajni ugovor o nepokretnosti, koji treba da bude sačinjen kod iskusnog advokata sa velikom pažnjom, kako bi kupcu omogućio zaštitu svih prava i slobodu raspolaganja kupljenom nekretninom.

Kupoprodajni ugovori o nepokretnosti su najučestalija vrsta ugovora, a definisani su Zakonom o obligacionim odnosima na sledeći način: Ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme kupljenu stvar.

Overu kupoprodajnog predugovora i ugovora vrši Javni beležnik, koji mora obaviti sve potrebne provere u domenu dozvoljenosti pravnog posla. Punomoćje za prodaju ili kupovinu nepokretnosti takođe mora biti overeno od strane javnog beležnika, kako bi se izbegle manipulacije povlačenja punomoćja.

Kupovina nepokretnosti

Prvi korak prilikom kupovine nepokretnosti jeste odabir nekretnine, pri čemu vam mogu pomoći ovlašćene agencije i njihovi agenti koji su dobro upoznati sa ponudom i cenama na tržištu.

Kada ste odabrali nekretninu, naredni korak je provera dokumentacije, pravnog stanja, kao i pravnog statusa nekretnine. Pravno stanje nekretnine podrazumeva da je pre nego što se sklopi kupoprodajni ugovor o nepokretnosti bitno proveriti da li postoje treća lica koja imaju prava na nekretninu, da li je opterećena hipotekom i da li se nad njom vodi neki sudski spor.

U zavisnosti od pravnog statusa formira se cena nekretnine – uknjižene nekretnine po pravilu postižu bolju cenu, dok nekretnine koje su predate za legalizaciju mogu biti prodate, ali potrebna je propisana dokumentacija kako bi se kupoprodajni ugovor o nepokretnosti mogao overiti kod Javnog beležnika. Nekretnine koje čekaju legalizaciju mogu biti kupljene na kredit samo ako kupac ima neku drugu nekretninu koja je uknjižena, koja može biti opterećena hipotekom.

Predugovor o kupoprodaji nepokretnosti

Prilikom sklapanja predugovora o kupoprodaji nepokretnosti kupac i prodavac moraju zajedno proći kroz svu potrebnu dokumentaciju. Potrebno je proveriti pravni status nekretnine, odrediti elemente budućeg ugovora, kao i obaveze prodavca – ako postoji neki propust u dokumentaciji dopuniti ga, zatim izmirivanje svih troškova i obaveza oko nepokretnosti do datuma prodaje, kao i primopredaja nepokretnosti u roku koji je dogovoren.

Tokom sastanka o sklapanju predugovora utvrđuju se uslovi kada će i kako kupac isplatiti nepokretnost koju kupuje, kada će je preneti na svoje ime, platiti porez i ostale troškove. Kupac prilikom sklapanja predugovora uplaćuje kaparu, koja je obično 10% od vrednosti nekretnine koju kupuje, ali može biti i više, zavisno od dogovora dve zainteresovane strane.

Praksa je da se predugovor o kupoprodaji nepokretnosti overi kod Javnog beležnika, kako bi se izbegle zloupotrebe i mogućnost da prodavac sklopi više predugovora. Overa predugovora predstavlja polovinu takse koja se plaća za kupoprodajni ugovor o nepokretnosti, dok se druga polovina takse plaća prilikom overe ugovora. Uslov je da se overa obavi kod istog Javnog beležnika i da se ne menjaju cena i predmet kupoprodaje. Iznos takse obračunava javni beležnik u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu.

Ugovor, overa ugovora, isplata

Ako su sve obaveze naznačene u predugovoru proverene i ispunjene, nakon određenog vremenskog roka kupoprodajni ugovor o nepokretnosti overava se kod Javnog beležnika. Naredni korak je odlazak u poslovnu banku, gde se vrši prenos novca sa računa kupca na račun prodavca, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju.

Praktično je da prodavac otvori devizni račun u banci preko koje kupac uplaćuje novac, kako bi se izbeglo plaćanje takse međubankarske transakcije koju bi snosio prodavac. Kada prodavac i kupac imaju račune u istoj banci, troškove provizije snosi kupac.

Nakon što je kupoprodajna cena isplaćena u celosti, prodavac ima obavezu da kupcu izda priznanicu kojom potvrđuje da je platio pun traženi iznos, overenu od strane Javnog beležnika.

Kupac ne postaje vlasnik kupljene nekretnine overenim ugovorom, kao ni isplaćenom sumom novca. Prema Zakonskim odredbama, kupac se smatra vlasnikom, tj stiče pravo svojine, tek upisom u Katastar nepokretnosti.

Kupac je obavezan da sve račune za korišćenje nekretnine prevede na svoje ime i da u roku od 30 dana preda poresku prijavu za porez na prenos apsolutnih prava. Ako je kupcu ovo prva kupljena nekretnina oslobađa se plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, ali mora dostaviti svu potrebnu dokumentaciju kako bi od iste bio oslobođen.

Kompletan postupak kupoprodaje nepokretnosti najbolje je obaviti uz stručnu pomoć advokata iskusnog u pravnim postupcima ove vrste, kako bi i kupac i prodavac bili pravno zaštićeni, a ceo postupak protekao pouzdano i efikasno, te kako bi se unapred izbegli potencijalni sudski sporovi i nastanak štete.