27/11/2020
Kratka priča iz advokatske kancelarije
Advokatska kancelarija je mesto gde mnogi ljudi dolaze sa istim ili sličnim osećanjima kao kada idu kod lekara. Traže pomoć. Često osećaju istu zebnju ili neizvesnost da li će dobiti od stručnjaka potvrdu da su oni u pravu i da će uspeti da izleče neku životnu situaciju koja ih muči.
Međutim dok kod lekara odlaze uglavnom uplašeni za zadravlje i sa verom u izlečenje, kod advokata ljudi često dolaze i ljuti, čak besni, povređeni, uvređeni, oštećeni i tu baš i na terenu takvih emocija i preživljavanja advokat će ih saslušati, poučiti, dati nadu i podršku. I to ne samo pravnu, nego i ljudsku podršku i razumevanje.
Susrećući se često sa takvim očekivanjima kljenata, za mene je bilo neminovno da se opredelim za neko alternativno i malo drugačije „lečenja“ narušenih međuljudskih odnosa i zadovoljenja „pravde“.
Jer zadovoljiti pravdu, često ne znači ništa drugo nego potražiti rešenje kroz razumevanje, neosuđivanje i slušanjei druge strane u nekom sporu. Dok presuditi u nečiju korist znači neminovno štetiti osećanja druge strane koja gubi.
Nametnulo mi se pitanje zar ne mogu ljudi da se ipak dogovore. Mirno, lepo, uz poštovanje sebe ali i drugog.
Eto, ne retko se dešavalo da dva rođena brata se sude zbog ograde, jedan je postavio ogradu tako što je dobro zašao u plac drugog, pa sad ovaj ne može da protera traktor sa ulice u unutrašnje dvorište.
Ovo deluje banalno pa čak i smešno, i često se kaže “e što ti je naš čovek, brat bratu da napakosti“!
U stvarnosti ovaj brat što se širi I postavlja ogradu u dvorište drugog I to tik uz stepenice I ulaz u kuću, smatrao je da je pok. otac bio nepravedan i da je omogućio da njegov brat nezasluženo prisvoji veći deo unutrašnjeg ekonomskog dvorišta, pa je ovaj zato rešio i našao način da ga onemogući da koristi to ekonomsko dvorište tako što neće moći da protera traktor između ograde I kuće. I rešio svoj problem;) došao do pravde.
Ovo sve smo ipak saznali ne kroz parnicu za smetanje poseda koju smo započeli, tj. mi smo zastupali jednog brata, nego kroz postupak medijacije koju smo naknadno sproveli u našoj kancelariji. Kada su uvideli da će parnica koštati mnogo, da se spor dužio, I da može da traje I 5- 6 godina, malo su se pokolebali, jer se tu već računica gubi. Ko će imati koristi – opet nijedan od njih dvojice. Skupo će ih koštati.
Saslušali su me kada sam im rekla da možemo da rešimo sve i van suda u mojoj medijatorskoj kancelariji. Prvo su bili nepoverljivi, a zatim su ipak došli na odvojene razgovore, gde mi je svaki otvoreno i u poverenju ispričao svooj doživljaj sporne situacije, i šta su im namere.
Brzo mi je bilo jasno, da je brat koji je bio drzak u postupcima,u stvari bio povređen zbog toga što su ga brat i otac zanemarili kod podele, tj. nisu ga uvažili, i bez pitanja za mišljenje odredili njemu manji deo placa. Tada je rešio da “pokaže bratu svoje”.
Drugi brat je pak, samo hteo da normalno funkcioniše i nije mu stalo do pola metra placa, i nije shvatao zašto mu brat priređuje svakodnevni stres i maltretman. Kada su međusobno predamnom počeli da pričaju i da slušaju i čuju jedan drugog , kada je na površinu izašla sva neiskazana povređenost potreba, nije bio problem da na terenu zajedničkih interesa nađu i rešenje i obostranu korist.
To je priča medijacije u advokatskoj kancelariji, pa razmislite šta je za vas bolja opcija, sud ili medijator, mi vam možemo dati oba.
28.11.2020. godine
