Control 1

14/10/2026

Treba nam razvojna banka!

Intervju sa Darkom Majstorovićem, predsednikom udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, objavljen je u Biznis.rs.

Majstorović ukazuje na jedan od ključnih problema: mali privrednici se oslanjaju isključivo na komercijalne kredite, koji za obrtna sredstva idu najduže do 36 meseci uz stroga pravila banaka. Zato Srbiji treba razvojna banka koja bi finansirala ideje, a ne samo nosioce nepokretnosti. Danas se uspešnost finansiranja često meri hipotekom, a ne kvalitetom projekta. Ni sredstva Fonda za razvoj, iako povoljna, nisu dovoljna i teško su dostupna.

Više na linku:
https://biznis.rs/wp-content/uploads/2026/09/Broj-58-59.pdf
https://zastitnik-pps.rs/

13/10/2026

Položaj male privrede

U julsko-avgustovskom broju Biznis.rs objavljen je intervju sa Darkom Majstorovićem, predsednikom udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.

Jedna od njegovih ključnih poruka: mala privreda i preduzetnici su najbrojniji akteri naše ekonomije, a njihov uticaj na odluke koje ih se tiču je neznatan. Poreska politika, podsticaji, razumevanje države za mikro privredu: o svemu tome odlučuju drugi. Razlog je jednostavan, jer mali privrednici nemaju sredstva da utiču na donosioce odluka kao krupni kapital. Zato je organizovano udruživanje važnije nego ikad.

Više na linku:
https://biznis.rs/wp-content/uploads/2026/09/Broj-58-59.pdf

https://zastitnik-pps.rs/

15/09/2026

Šta Poreska uprava danas može da traži od firme i gde su granice poreske kontrole?

Zakon zaista daje Poreskoj upravi široka ovlašćenja u kontroli elektronskog poslovanja, uključujući pristup podacima, softveru, hardveru i bazama koje se koriste za elektronsko vođenje poslovnih knjiga i evidencija, pa čak i mogućnost neposrednog ili daljinskog uključivanja u sistem poreskog obveznika.

Konkretna pitanja:

● šta poreski inspektor sme da traži?
● šta firma mora da mu omogući?
● da li mora da dobije pristup celom računaru/serveru?
● šta ako traži pristup softveru?
● šta ako se u sistemu nalaze poslovne tajne?
● ko odgovara ako dođe do neovlašćenog pristupa?
● kako firma dokumentuje šta je inspektoru predato?
● kako se osporava nezakonita radnja poreskog organa?
● kada poreska kontrola prelazi granicu zakonitog postupanja?

PRATITE NAS U NAREDNIM POSTOVIMA KAKO BI STE SAZNALI SVE O OVIM VAŽNIM TEMAMA!

Zato je priprema ključna, i to pre nego što zakon stupi na snagu.
Pravovremena provera poslovanja može značajno smanjiti rizik od kazni i dodatnih obaveza.
Kontrola ne mora biti problem, ako ste na vreme spremni.
📞 Za pripremu i podršku u poreskim kontrolama – kontaktirajte nas Kontakt: 060/0992220, 011/2861-416
Tim Control 1 doo Beograd
✉️ Email: [email protected]
https://pametnoknjigovodstvo.com/

14/09/2026

Poreska kontrola ne sme postati neograničen pristup poslovnom sistemu

Važeći Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji daje Poreskoj upravi široka ovlašćenja kada je reč o kontroli elektronski vođenih poslovnih knjiga i evidencija.

Prema članu 37a, poreski obveznik koji elektronski vodi poslovne knjige dužan je da, na zahtev poreskog organa, omogući pristup i uvid u podatke svojih elektronskih poslovnih knjiga i evidencija, kao i pristup i uvid u softversku i hardversku opremu i baze podataka koje se koriste u okviru sistema za njihovo elektronsko vođenje. Zakon predviđa i mogućnost neposrednog ili daljinskog uključivanja poreskog organa u sistem poreskog obveznika.

Ovakvo ovlašćenje može biti opravdano potrebom da se efikasno utvrdi da li se poslovne knjige i elektronska evidencija vode pravilno. Međutim, istovremeno otvara ozbiljno pitanje granica takvog pristupa.

Savremeni poslovni sistemi više nisu jednostavne računovodstvene evidencije. U istim informacionim sistemima mogu se nalaziti podaci o poslovnim partnerima, cenama, dobavljačima, poslovnim procesima, komercijalnim uslovima, zalihama, internim procedurama i drugim informacijama koje imaju značajnu poslovnu vrednost.

Zbog toga pravo poreskog organa na pristup elektronskom sistemu mora biti strogo ograničeno na ono što je neophodno za ostvarivanje zakonom utvrđene svrhe poreske kontrole.

Posebno je važno pitanje načina na koji se takav pristup ostvaruje, ko mu konkretno može pristupiti, kojim podacima može pristupiti, koliko dugo pristup traje, da li se svaki pristup evidentira i na koji način se sprečava korišćenje podataka izvan svrhe zbog koje su pribavljeni.

Zakon predviđa obavezu odgovarajuće zaštite, čuvanja tajnosti i celovitosti podataka, a Poreska uprava je zakonom obavezana i na zaštitu, integritet i bezbednost podataka o ličnosti.

Međutim, pitanje nije samo da li zaštitne odredbe postoje na papiru. Pitanje je da li su one dovoljno konkretne i efikasne u situaciji kada državni organ dobija mogućnost pristupa informacionim sistemima privrednih subjekata.

Privrednik mora imati jasnu informaciju šta poreski organ može da vidi, šta ne može da vidi, ko je imao pristup njegovim podacima i za koju svrhu su ti podaci korišćeni.

Potrebno je obezbediti jasnu evidenciju pristupa, ograničenje pristupa samo na ovlašćena lica, princip najmanjeg potrebnog obima podataka, zaštitu poslovnih i komercijalno osetljivih informacija, kao i jasnu odgovornost u slučaju neovlašćenog pristupa, korišćenja ili otkrivanja podataka.

Poreska kontrola mora imati svoj cilj i svoje granice.

Efikasnija poreska kontrola ne sme značiti da država dobija neograničen uvid u poslovanje privatne kompanije. Poreskom organu treba omogućiti da utvrdi poreske činjenice, ali ne i da dobije širi pristup informacijama koji nije potreban za ostvarivanje te zakonske svrhe.

Zato smatramo da je neophodno dodatno precizirati pravila koja uređuju elektronski pristup sistemima poreskih obveznika, posebno u pogledu obima pristupa, evidencije svakog pristupa, čuvanja podataka, rokova čuvanja, zabrane korišćenja podataka u druge svrhe i odgovornosti službenih lica za svaku zloupotrebu.

Digitalizacija poreske kontrole može biti koristan alat za efikasniju naplatu poreza. Ali digitalizacija ne sme istovremeno da znači i smanjenje prava privrednika na privatnost, poslovnu tajnu i kontrolu nad informacijama koje predstavljaju vrednost njihovog poslovanja.

U pravno uređenoj državi moć državnog organa mora biti dovoljno snažna da može da sprovede zakon, ali istovremeno dovoljno ograničena da ne može da ga sprovodi proizvoljno.

📞 Za pripremu i podršku u poreskim kontrolama – kontaktirajte nas Kontakt: 060/0992220, 011/2861-416
Tim Control 1 doo Beograd
✉️ Email: [email protected]
https://pametnoknjigovodstvo.com/

10/08/2026

OBAVEŠTENJE

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" upitilo je 13.7.2026. dopis Ministarstvu finansija povodom limita za paušalno oporezivanje i PDV.

Predlog:

paušalci: limit sa 6 na 8 miliona dinara
PDV sistem: limit sa 8 na 12 miliona dinara

Ovo nije nov zahtev. Isti predlog smo upitili Ministarstvu još 25.5.2023. Činjenica da se tema ponovo razmatra potvrđuje da je mera opravdana i dugoročno potrebna.

Zašto baš sad? Limit od 6 miliona dinara utvrđen je 2013. i nikad nije menjan. Od tada su potrošačke cene porasle 76%, a prosečna neto zarada 120%.

Da je limit iz 2013. pratio inflaciju, danas bi iznosio preko 10 miliona dinara. Predloženo pomeranje na 8 miliona predstavlja umerenu korekciju..

Reč je o vraćanju limita na realnu vrednost iz 2013. godine. Ova mera može biti usvojena odmah, nezavisno od šire poreske reforme vezane za pristupanje EU.

Stojimo na raspolaganju Ministarstvu za dodatno obrazloženje i dalji dijalog. Tražimo konkretan odgovor, ne samo "uzeto u razmatranje".

Mediji:
https://biznis.rs/vesti/srbija/preduzetnici-traze-hitno-povecanje-limita-za-pausalce-sa-sest-na-osam-miliona-dinara

Прикажи мање

10/08/2026

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije uputilo je zvaničan dopis Ministarstvu finansija sa konkretnim predlogom da se granica za paušalno oporezivanje pomeri sa šest na osam miliona…

23/06/2026

Darko Majstorović, predsednik Udruženja "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije":
Limit za paušalce mora ići na 8, tražimo i pomeranje granice za PDV!

Tražimo ovo već tri godine. Sada se konačno razgovara o tome, ali hoću da budem jasan po pitanju brojki.
Limit za paušalce od 6 miliona dinara nije se pomerio od 2013. godine. Od tada su cene porasle 76%, a plate 120%, a mi i dalje računamo paušalcima kao da je 2013. godina. To nije zaštita privrede, to je tiho gušenje malih preduzetnika kroz inflaciju, bez da iko mora da donese nepopularnu odluku.
Predlog da se limit pomeri sa 6 na 8 miliona iznosimo još od 25. maja 2023. Tri godine kasnije, drago mi je da se o tome ozbiljno priča. Ali da budem iskren i 8 miliona je skromno. Da je limit pratio inflaciju, danas bi bio preko 10 miliona. Tražimo i da granica za PDV ide sa 8 na 10 miliona, iz istog razloga.
Ovo je pitanje obične pravičnosti prema malim privrednicima, koji sada, bez razloga, plaćaju cenu zamrznutog broja u zakonu.
Tražimo konkretan odgovor, ne samo "uzeto u razmatranje".

Udruženje zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije

21/06/2026

Poreska kontrola ne počinje kada inspektor dođe. Počinje mnogo ranije.
Najčešće greške koje se otkrivaju u kontroli nisu nastale juče:

– neuredna dokumentacija
– pogrešno evidentirani troškovi
– neusklađenost sa propisima

U trenutku kontrole, prostor za ispravke je minimalan.

A taj prostor će uskoro biti i manji.

Nacrt izmena Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji je upravo prošao javnu raspravu, predviđa da inspektor u određenim situacijama može pokrenuti postupak i bez prethodnog naloga, koristiti snimke nadzora kao dokaz, a u slučaju sumnje na neizdavanje računa, sprovesti i takozvanu prikrivenu kupovinu. To znači manje vremena za reagovanje i manje prostora za naknadno usklađivanje dokumentacije.
Zato je priprema ključna, i to pre nego što zakon stupi na snagu.
Pravovremena provera poslovanja može značajno smanjiti rizik od kazni i dodatnih obaveza.
Kontrola ne mora biti problem, ako ste na vreme spremni.
📞 Za pripremu i podršku u poreskim kontrolama – kontaktirajte nas Kontakt: 060/0992220, 011/2861-416

Tim Control 1 doo Beograd
✉️ Email: [email protected]
https://pametnoknjigovodstvo.com/

20/06/2026

Izmene Zakona o inspekcijskom nadzoru
POGLED IZ PRAKSE

Iz dosadašnjeg iskustva u radu sa privrednicima koji prolaze kroz poresku kontrolu i kontrolu fiskalizacije, pratimo i nacrt izmena Zakona o inspekcijskom nadzoru koji je trenutno u javnoj raspravi, a čije se usvajanje najavljuje do jeseni 2026. godine.

Šta nas u praksi brine?

1. Fiksne kazne bez raspona
Nacrt predviđa fiksni iznos kazne za "vređanje, pretnju ili drsko ponašanje" prema inspektoru (50.000–60.000 din), bez mogućnosti da se okolnosti slučaja uzmu u obzir. Iz iskustva sa Zakonom o fiskalizaciji, gde je uvođenje fiksnih rokova zabrane rada (15/90/365 dana) trebalo da spreči diskreciono odlučivanje inspektora, znamo da rigidna rešenja često ne prave razliku između namernog kršenja i nesrazmernog reagovanja u stresnoj situaciji nadzora.

2. Postupanje bez naloga
Mogućnost da rukovodilac inspekcije proceni da se postupak pokrene bez naloga. Ovo direktno utiče na pravnu sigurnost privrednika. Nalog je dosad bio osnovni instrument predvidljivosti nadzora; svako širenje izuzetaka od te obaveze treba pratiti jasnim i uskim kriterijumima, a ne ostavljati prostor za široku diskreciju.

3. Prinudno otvaranje i snimanje
Ovlašćenja za prinudno otvaranje objekta i snimanje toka nadzora mogu biti opravdana u slučajevima opstrukcije, ali bez preciznih procesnih garancija (obavezno prisustvo svedoka, obrazloženje u zapisniku, mogućnost žalbe pre sprovođenja mere) ostavljaju prostor za zloupotrebu.

Šta podržavamo?

-Dalju digitalizacija kroz e-Inspektor, predvidljivost je upravo ono što privredi nedostaje.
-Pravo na pritužbu u roku od 15 dana i mogućnost obraćanja Zaštitniku građana
-Najava jačanja savetodavne uloge inspekcija, ako se zaista sprovede u praksi, a ne ostane deklarativna

Naša poruka privrednicima

Da, ukoliko imaju konkretna iskustva sa nesrazmernim primenama postojećih ovlašćenja inspekcije, dostave svoje komentare Ministarstvu.

Control1 d.o.o. nastaviće da prati proces usvajanja zakona i daće dodatne komentare kada tekst dobije konačan oblik.

📌 Kontrola nije jednostrana procedura — to je pravni postupak u kome i vi imate aktivnu ulogu i zakonom zagarantovana prava.
Ne dozvolite da neinformisanost ili pritisak u postupku dovedu do štete po vaše poslovanje.
Tim Control 1 doo Beograd
📩 Za pripremu i podršku u poreskim kontrolama – kontaktirajte nas.
✅ Control 1 vam pomaže da budete informisani i zaštićeni.
👉 Više informacija: bizclik.click/control1
📞 Kontakt: 060/0992220, 011/2861-416
✉️ Email: [email protected]
https://pametnoknjigovodstvo.com/

https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/050315/050315-vest9.html

Ovim zakonom uređuju se sadržina, vrste i oblici i postupak inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor.

19/05/2026

U časopisu „Biznis i finansije“ dao sam svoj komentar na primenu Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, zajedno sa advokatom Dušica Jež Bojović.

Ukazao sam na to da pojedine odredbe i izuzeci u zakonu u praksi dovode do situacija u kojima se stvarno vlasništvo ne može jasno i logično utvrditi, što stvara pravnu nesigurnost i neujednačenu primenu propisa.

Posebno sam istakao da je cilj naše analize bio da se nadležnim organima i institucijama prikažu nelogičnosti koje postoje u primeni zakona, kako bi se otvorio prostor za njegove izmene i unapređenje u skladu sa realnim poslovnim praksama.

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/biznis-i-finansije-apsurdi-u-primeni-zakona-o-centralnoj-evidenciji-stvarnih-vlasnika

Tim Control 1 doo Beograd
📞 Kontakt: 060/0992220, 011/2861-416
✉️ Email: [email protected]
https://pametnoknjigovodstvo.com/

Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika kapitala u Srbiji ima dosta nelogičnosti i nije dao očekivane rezultate, piše Biznis i finansije. Država Srbija nastoji da evidentira stvarne vlasnike kapitala od 2018. godine, kada je formirana Centralna evidencija stvarnih vlasnika u Agenciji za...