Advokat Stefan Klajić

10/11/2022

https://advokatstefanklajic.rs/2022/11/06/nasledno-pravni-zahtevi-posle-pravosnaznosti-resenja-o-nasledivanju/

Kako se zaostavština ostavioca u trenutku njegove smrti prenosi na naslednike po sili zakona, to je i ostavinsko rešenje suda deklaratorne prirode. Njime se,

11/07/2022

STICANJE BEZ OSNOVA

https://advokatstefanklajic.rs/2022/07/09/sticanje-bez-osnova/

O sticanju bez osnova možemo govoriti u tri slučaja. Ono postoji kada je deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu. Takođe, sticanje bez osnova postoji i kada se neki očekivani osnov za prelazak imovine s jednog lica na drugo nije ostvario, kao i kada je taj osnov postojao, ali je kasnije otpao. Tada je sticalac dužan da stečeno vrati, a kada to nije moguće da naknadi vrednost postignutih koristi.

Da bi postojalo sticanje bez osnova, potrebno je da onaj ko vrši prenos imovine bude u zabludi o postojanju svoje obaveze, jer ako on prenos izvrši znajući da na to nije dužan, nema pravo zahtevati vraćanje, izuzev ako je zadržao pravo da traži vraćanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu.

Ukoliko je neko isti dug isplatio dva p**a, makar jednom i po osnovu izvršne isprave, ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova.

Ukoliko je nešto dato ili učinjeno na ime izvršenja neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili društvene dužnosti, ne može se tražiti vraćanje.

Kada se vraća ono što je stečeno bez osnova pravimo razliku između dve situacije. U oba slučaja se, pored stečenog bez osnova, vraćaju plodovi i plaća zatezna kamata, međutim, ako je sticalac savestan, duguje plodove i zateznu kamatu od dana podnošenja zahteva, dok ih u slučaju svoje nesavesnosti sticalac duguje od dana sticanja.

Pitanje savesnosti sticaoca je takodje bitno kada je u pitanju naknada troškova, s obzirom da savesni sticalac ima pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova koje je imao povodom stečenog, međutim ukoliko je on bio nesavestan, ima pravo na naknadu nužnih troškova, ali naknada za korisne troškove mu pripada samo do iznosa koji predstavlja uvećanje vrednosti stečenog u trenutku vraćanja.

Savesnost sticaoca je bitna i u slučaju kada je neosnovano primio iznose na ime naknade štete zbog povrede tela, narušenja zdravlja ili smrti, jer mu se u tom slučaju ne može tražiti vraćanje.

Ako je neko svoju ili tudju stvar upotrebio u korist trećeg, a nema uslova za primenu poslovodstva bez naloga, treći je dužan vratiti stvar, odnosno naknaditi njenu vrednost.

Ako neko za drugog učini kakav izdatak ili nešto drugo što je ovaj po zakonu bio dužan učiniti, ima pravo zahtevati naknadu od njega.

Kad je neko tuđu stvar upotrebio u svoju korist, imalac može zahtevati, nezavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu štete da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.

https://advokatstefanklajic.rs/2022/07/09/sticanje-bez-osnova/

O sticanju bez osnova možemo govoriti u tri slučaja. Ono postoji kada je deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu drugog lica, a taj prelaz

17/04/2021

NIŠTAVI UGOVORI ⬇️⬇️⬇️

Ugovorne strane su slobodne da svoje ugovorne odnose uređuju na način na koji one žele, međutim, granicu njihove autonomije, odnosno slobode ugovaranja, predstavljaju prinudni propisi, javni poredak i dobri običaji. Ukoliko je ugovor u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom ili dobrim običajima, on je ništav, osim ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo.

Prinudni propisi predstavljaju skup obaveznih pravila koja se moraju poštovati i koja ne mogu biti menjana voljom ugovornih strana. Ugovoranje nekog člana ugovora koji je u suprotnosti u odnosu na prinudne propise, vodi ništavosti bilo tog konkretnog člana, bilo čitavog ugovora. To će na primer biti slučaj kada ugovorne strane odrede kraće vreme zastarelosti neke obaveze od onog koje je propisano zakonom, što je protivno imperativnoj odredbi Zakona o obligacionim odnosima.

Javni poredak obuhvata skup obaveznih ustavnih i zakonskih načela koja čine suštinu nekog pravnog sistema. Njima nisu obuhvaćeni pojedinačni pravni odnosi, te se moraju konkretizovati u svakom pojedinačnom slučaju u sudskom postupku. To je recimo načelo savesnosti i poštenja koje propisuje Zakon o obligacionim odnosima, a kršenje istog prilikom zaključenja ugovora vodi ništavosti.

Pravni običaji su pravila koja su nastala dugotrajnim ponavljanjem u društvu, koje prati svest o obaveznosti, a čije kršenje prati pravna sankcija. Ništav je onaj ugovor koji je u suprotnosti za dobrim običajima. Tako je na primer ništava odredba, koja se uobičajeno ugovara prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji, da se ugovor ne može napadati po bilo kom osnovu, jer nije u skladu sa dobrim običajima.....

Ceo tekst na linku:
https://advokatstefanklajic.rs/2021/04/17/nistavi-ugovori/

16/04/2021

Ugovor o doživotnom izdržavanju ➡️➡️➡️
🇷🇸

09/03/2021

⬇️⬇️⬇️⬇️

Postoje dva načina na koja se brak u Srbiji može razvesti. I jedan i drugi način uključuju postupak pred sudom, koji presudom razvodi brak. Razlika je, međutim, u postojanju spora medju supružnicima koji se tiče vršenja roditeljskog prava i deobe zajedničke imovine. Ukoliko spor o navedenim pitanjima postoji, brak se razvodi po tužbi jednog od supružnika. U suprotnom, supružnici zajednički podnose predlog za sporazumni razvod braka.

Kada među supružnicima nema sporazuma o vršenju roditeljskog prava i deobi zajedničke imovine, odluku o navedenim pitanjima doneće sud presudom kojom razvodi brak postupajući po tužbi jednog od supružnika. Ovaj postupak je donekle drugačiji u odnosu na opšti parnični postupak zbog same prirode stvari, te ga odlikuje nekoliko specifičnosti. Osnovna je posredovanje, koje se vrši u cilju mirenja supružnika i nagodbe, odnosno sporazuma o vršenju roditeljskog prava i deobi zajedničke imovine.

Mirenje sprovodi sud, odnosno druga specijalizovana ustanova za posredovanje, ne bi li se razvod braka izbegao, a konflikti koji među supružnicima postoje razrešili. U slučaju mirenja supružnika smatra se da je tužba za razvod braka povučena, a ukoliko do mirenja ne dođe, nastavlja se sa postupkom nagodbe, ne bi li se postigao sporazum o vršenju roditeljskog prava i deobi zajedničke imovine. Ukoliko supružnici postignu sporazum o deobi zajedničke imovine, sud će sadržaj istog uneti u izreku presude o razvodu braka. Ako supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava, sud će sadržaj istog uneti u izreku presude o razvodu braka, ali samo u slučaju da sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. Ukoliko postupak nagodbe protekne neuspešno, sud nastavlja postupak po tužbi za razvod braka i donosi presudu....

Ceo tekst na: https://advokatstefanklajic.rs/2021/03/09/razvod-braka/

14/01/2021

Postupak pokretanja poslovanja u Srbiji prilično je brz i premda će registracija pred Agencijom za privredne registre, ukoliko su svi uslovi ispunjeni, biti izvršena u roku od nekoliko dana, potrebno je Agenciji priložiti i odgovarajuću dokumentaciju, u zavisnosti od forme koju je lice izabralo za svoje poslovanje, što može donekle usporiti sam proces.

Ukoliko je dokumentacija kompletna, a uslovi za osnivanje ispunjeni, registrator Agencije će doneti rešenje kojim prijavu usvaja i svoju odluku objaviti. Time se stiče pravni subjektivitet (kada je predmet odluke privredno društvo koje ima pravni subjektivitet). Ubrzo po sticanju subjektiviteta, dobija se i PIB (poreski identifikacioni broj), s obzirom da Agencija po službenoj dužnosti podnosi Poreskoj upravi zahtev za njegovo dodeljivanje. Kada je dodeljen PIB, treba otvoriti račun u banci i podneti poresku prijavu.

Forme u kojima se može obavljati poslovanje su: preduzetnik, ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Svaki od ovih oblika poslovanja ima svoja pravila i specifičnosti, spram kojih lice koje pokreće posao bira u kom obliku će poslovati, s obzirom na okolnosti u kojima se nalazi.

Ono što je zajedničko za sve navedene forme je da se bave privrednom delatnošću u cilju sticanja dobiti. Imaju registrovano poslovno ime, sedište i pretežnu delatnost, dok su osnovne razlike u obimu odgovornosti i samoj organizacionoj strukturi.

Dok preduzetnik nema status pravnog lica i odgovara za obaveze koje proizilaze iz poslovanja celokupnom svojom imovinom, ostale forme su privredna društva sa statusom pravnog lica čija je imovina odvojena od imovine osnivača i članova.

Prilikom osnivanja, članovi u društvo unose osnivački kapital, koji postaje imovina društva. U nekim slučajevima je zakonom propisan minimalni osnivački kapital, što je u društvu sa ograničenom odgovornošći 100 dinara, dok je u akcionarskom društvu 3 miliona dinara. Ovom imovinom društvo odgovara za svoje obaveze.

Premda ortačko društvo ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine ortaka, ortaci odgovaraju za obaveze društva i celokupnom svojom imovinom. Za razliku od ortaka, članovi društva sa ograničenom odgovornošću ne odgovoraju za obaveze društva svojom imovinom, već samo udelom u društvu koji stiču srazmerno visini svog uloga. Kada je u pitanju komanditno društvo, razlikujemo dve vrste članova i to komplementare, čiji je status sličan ortacima u ortačkom društvu, te oni odgovaraju celokupnom svojom imovinom za obaveze društva, i komanditore, čiji je status sličan članovima društva sa ograničenom odgovornošću, pa je njihova odgovornost ograničena na visinu uloga u društvo. Akcionarsko društvo je društvo čiji je kapital podeljen na akcije koje poseduju akcionari. Odgovornost akcionara je ograničena na visinu uloga u društvo, odnosno vrednost akcija koje poseduju.

Svaka od navedenih formi poslovanja ima svoje prednosti. Nekada su, na primer, ličnosti poslovnih partnera, zbog visokog stepena poverenja među njima, bitan faktor prilikom odlučivanja o početku zajedničkog poslovanja, pa im odgovara otežan prenos udela u društvu na treća lica, kao i pravilo da jednom licu pripada jedan glas prilikom odlučivanja. U takvim slučajevima je ortačko društvo adekvatna forma. Nekada je za početak poslovanja potrebno prikupiti veći iznos kapitala, što će biti moguće kroz veliki broj manjih uloga, za šta je akcionarsko društvo adekvatna forma.

https://advokatstefanklajic.rs/2021/01/14/osnivanje-firme/

14/01/2021

Postupak pokretanja poslovanja u Srbiji prilično je brz i premda će registracija pred Agencijom za privredne registre, ukoliko su svi uslovi ispunjeni, biti izvršena u roku od nekoliko dana, potrebno je Agenciji priložiti i odgovarajuću dokumentaciju, u zavisnosti od forme koju je lice izabralo za svoje poslovanje, što može donekle usporiti sam proces.

Ukoliko je dokumentacija kompletna, a uslovi za osnivanje ispunjeni, registrator Agencije će doneti rešenje kojim prijavu usvaja i svoju odluku objaviti. Time se stiče pravni subjektivitet (kada je predmet odluke privredno društvo koje ima pravni subjektivitet). Ubrzo po sticanju subjektiviteta, dobija se i PIB (poreski identifikacioni broj), s obzirom da Agencija po službenoj dužnosti podnosi Poreskoj upravi zahtev za njegovo dodeljivanje. Kada je dodeljen PIB, treba otvoriti račun u banci i podneti poresku prijavu.

Forme u kojima se može obavljati poslovanje su: preduzetnik, ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Svaki od ovih oblika poslovanja ima svoja pravila i specifičnosti, spram kojih lice koje pokreće posao bira u kom obliku će poslovati, s obzirom na okolnosti u kojima se nalazi.

Ono što je zajedničko za sve navedene forme je da se bave privrednom delatnošću u cilju sticanja dobiti. Imaju registrovano poslovno ime, sedište i pretežnu delatnost, dok su osnovne razlike u obimu odgovornosti i samoj organizacionoj strukturi.

Dok preduzetnik nema status pravnog lica i odgovara za obaveze koje proizilaze iz poslovanja celokupnom svojom imovinom, ostale forme su privredna društva sa statusom pravnog lica čija je imovina odvojena od imovine osnivača i članova.

Prilikom osnivanja, članovi u društvo unose osnivački kapital, koji postaje imovina društva. U nekim slučajevima je zakonom propisan minimalni osnivački kapital, što je u društvu sa ograničenom odgovornošći 100 dinara, dok je u akcionarskom društvu 3 miliona dinara. Ovom imovinom društvo odgovara za svoje obaveze.

Premda ortačko društvo ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine ortaka, ortaci odgovaraju za obaveze društva i celokupnom svojom imovinom. Za razliku od ortaka, članovi društva sa ograničenom odgovornošću ne odgovoraju za obaveze društva svojom imovinom, već samo udelom u društvu koji stiču srazmerno visini svog uloga. Kada je u pitanju komanditno društvo, razlikujemo dve vrste članova i to komplementare, čiji je status sličan ortacima u ortačkom društvu, te oni odgovaraju celokupnom svojom imovinom za obaveze društva, i komanditore, čiji je status sličan članovima društva sa ograničenom odgovornošću, pa je njihova odgovornost ograničena na visinu uloga u društvo. Akcionarsko društvo je društvo čiji je kapital podeljen na akcije koje poseduju akcionari. Odgovornost akcionara je ograničena na visinu uloga u društvo, odnosno vrednost akcija koje poseduju.

Svaka od navedenih formi poslovanja ima svoje prednosti. Nekada su, na primer, ličnosti poslovnih partnera, zbog visokog stepena poverenja među njima, bitan faktor prilikom odlučivanja o početku zajedničkog poslovanja, pa im odgovara otežan prenos udela u društvu na treća lica, kao i pravilo da jednom licu pripada jedan glas prilikom odlučivanja. U takvim slučajevima je ortačko društvo adekvatna forma. Nekada je za početak poslovanja potrebno prikupiti veći iznos kapitala, što će biti moguće kroz veliki broj manjih uloga, za šta je akcionarsko društvo adekvatna forma.

https://advokatstefanklajic.rs/2021/01/14/osnivanje-firme/

11/11/2020

Pored troška za obradu kreditnog zahteva koji banke neosnovano naplaćuju prilikom zaključenja bilo koje vrste ugovora o kreditu od korisnika kredita, o čemu sam pisao u prethodnom tekstu, banke takođe neosnovano od korisnika kredita naplaćuju i premiju osiguranja stambenog kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).

Reč je o stambenim kreditima koji su uvek obezbeđeni hipotekom, ali na ovaj način banke se dodatno obezbeđuju tako što plaćanjem premije osiguranja (a što banke nezakonito “prevaljuju” na korisnika kredita) Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita ona preuzima deo rizika na sebe, te u slučaju nemogućnosti banke da naplati svoja potraživanja od korisnika kredita, a koja nastaju do prodaje hipotekovane nepokretnosti, snosi deo istih.

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita je osiguravač, dok je ugovarač osiguranja i osiguranik u ovom slučaju isto lice, odnosno banka, koja se obezbeđuje za slučaj da ne može da naplati svoja potraživanja od korisnika kredita. Iz ovoga proizilazi da ne postoji nikakav odnos između korisnika kredita i Nacionalne korporacije za osiguranje kredita. Korisnik kredita nije ugovorna strana i nema nikakvu korist od osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, a snosi trošak istog.
Više informacija na sajtu ⬇️⬇️⬇️

https://advokatstefanklajic.rs/2020/11/11/nezakonito-naplacivanje-premije-osiguranja-od-strane-banaka-kod-ugovora-o-stambenom-kreditu/

09/11/2020

Nezakonita praksa banaka kod ugovora o kreditu. 💼📃⚖️ Više informacija na➡️
https://advokatstefanklajic.rs/2020/11/09/neosnovano-naplacivanje-troskova-obrade-kreditnog-zahteva-od-strane-banaka-kod-ugovora-o-kreditu/

21/09/2020

📔📃⚖️
🇷🇸

09/09/2020

📃😊

02/09/2020

⚖️📔📃